Sve stižem, a osećam se prazno: Psihijatar otkriva šta je visokofunkcionalna anksioznost i kada je neophodna pomoć
Visokofunkcionalna anksioznost nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, već termin koji stručnjaci koriste za ljude koji, uprkos anksioznosti, nastavljaju veoma dobro da funkcionišu.
Često su to uspešni, odgovorni, vredni i organizovani ljudi. Završavaju obaveze, postižu dobre rezultate, brinu o porodici i ostavljaju utisak da sve drže pod kontrolom. Ono što se spolja ne vidi jeste stalna unutrašnja napetost. Iza potrebe da se sve završi na vreme i uradi što bolje – često stoje strah od greške, potreba za kontrolom i stalno preispitivanje. Anksioznost ih ne blokira, već ih često tera da rade još više. Upravo zato, problem može dugo da ostane neprepoznat, objašnjava dr Aleksandra Aničić, specijalista psihijatrije, subspecijalista sudske medicine.
Prikriveni simptomi i razlika između zdrave ambicije i stresa
Ambicija sama po sebi nije problem i to je nešto što vas stimuliše da napredujete i da budete bolji. Zdrava ambiciozna osoba ume da bude zadovoljna onim što je postigla, da napravi pauzu i prihvati da nešto ne mora da bude savršeno.
- Dok kod visokofunkcionalne anksioznosti osoba završi jednu obavezu i već razmišlja o sledećoj. Vraća razgovore u glavi, razmišlja da li je nešto trebalo drugačije da kaže ili uradi, unapred prolazi kroz različite scenarije. Teško se opušta, a kada se odmara, često ima grižu savesti jer misli da bi trebalo nešto da radi.
Dr Aničić dodaje da se visokofunkcionalna anksioznost može ispoljiti kroz perfekcionizam, preterano analiziranje, strah od neuspeha i izraženu potrebu za kontrolom. Osobe koje se suočavaju sa ovim problemom mogu biti veoma uspešne, a da istovremeno neprestano sumnjaju u sebe i imaju osećaj da nisu dovoljno dobre. Čak i kada ostvare značajne rezultate, zadovoljstvo je kratkotrajno, jer se ubrzo javlja potreba za postizanjem novog cilja.
Posledice dugotrajnog unutrašnjeg pritiska na svakodnevni život i zdravlje
Dugotrajna napetost vremenom uzima danak i posle nekog vremena posledice mogu da se vide i u sferi psihičkog, ali i fizičkog zdravlja.
- Često prvo strada san. Osoba je umorna, ali kada legne ne može da zaustavi misli. Mogu se javiti glavobolje, napetost mišića, lupanje srca, stomačne tegobe, razdražljivost, pad koncentracije i hroničan umor. U praksi se često srećemo sa ljudima koji kažu: „Sve završavam kao i ranije, ali više ni u čemu ne uživam.“ To je važan trenutak. To što neko ide na posao, brine o porodici i ispunjava sve obaveze ne znači automatski da se dobro oseća.
Ako dugo traje, ovakvo stanje može dovesti do iscrpljenosti i sagorevanja, a kod nekih ljudi i do anksioznosti ili depresije.
Prvi koraci ka olakšanju
Prvi korak je da obratite pažnju na to kako se osećate.
Važno je postaviti granice, dozvoliti sebi odmor bez griže savesti i preispitati standarde koje smo sebi postavili. Ne mora sve da bude savršeno, ponekad je dovoljno da nešto bude urađeno dovoljno dobro, ističe naša sagovornica. Takođe, dodaje da ne morate uvek biti dostupni drugima niti prihvatati svaku obavezu koja nam se nameće. Ukoliko unutrašnji nemir dugo traje i narušava san, raspoloženje, odnose sa drugima ili kvalitet života, važno je potražiti pomoć psihijatra.
Ono što jeste problem je što su ovo situacije koje nastaju postepeno, čovek se lako adaptira na ove tegobe, toleriše ih i često i zaboravi kakav je to osećaj bezbrižnosti, sreće i zadovoljstva.
- Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja važno je podsetiti da psihičke teškoće nemaju uvek očigledno lice. Neko može da bude uspešan, nasmejan, organizovan i da svakodnevno završava sve svoje obaveze, a da mu istovremeno bude veoma teško. Zato je važno da ne procenjujemo nečije mentalno zdravlje samo po tome koliko uspešno funkcioniše, jer se iza spoljašnje snage ponekad krije velika unutrašnja borba.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
· Reaguj