Rak debelog creva: Da li ulja koja svakodnevno koristimo za prženje povećavaju rizik od bolesti?
Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji. Svake godine od ovog karcinoma oboli oko 4.500, a premine više od 3.000 ljudi. Lekari kažu da tačan uzrok nastanka raka nije do kraja jasan.
Bolest je najčešće posledica više faktora rizika – nasleđa, životne sredine, načina ishrane i načina života. Neki od faktora rizika su ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, gojaznost, slaba fizička aktivnost, pušenje i konzumacija alkohola. Dijetetičar Aleksandra Lišanin objašnjava da li kuhinjska ulja za prženje mogu da uzrokuju karcinom debelog creva.
Kada su ulja za prženje najopasnija?
Pozivajući se na naučne činjenice, Lišanin navodi da zagrevanjem običnih kuhinjskih ulja nastaju hemikalije koje oštećuju ćelije.
- Kuhinjska ulja za prženje nisu bezbedna, posebno kada se ne menjaju, već koriste iznova i iznova. Tokom zagrevanja, biljna ulja bogata nezasićenim masnim kiselinama oksidišu i stvaraju aldehide – reaktivne molekule koji oštećuju DNK i ćelijske membrane – navodi Lišanin na svom Instagram profilu.
Studija objavljena u časopisu Gut 2024. godine pokazala je da tumori debelog creva kod osoba koje često konzumiraju ultraprerađenu hranu bogatu biljnim uljima sadrže povećane količine proupalnih lipida.
- Oksidativni produkti ulja mogu doprineti mikro-upali i oštećenju ćelija crevnog epitela – procesima koji potencijalno pospešuju razvoj malignih promena – kaže Lišanin.
Šta se dešava u tiganju?
- Na temperaturama iznad 180 stepeni Celzijusa ulja poput suncokretovog, kukuruznog ili repičnog gube stabilnost, oksidišu i oslobađaju aldehide u hranu i vazduh, povećavajući oksidativni stres i upalu u organizmu – navodi Lišanin.
Časopis Food Chemistry X iz 2025. godine potvrđuje da ponovljenim zagrevanjem ovih ulja nastaju jedinjenja koja se mogu dovesti u vezu sa genotoksičnim i kancerogenim efektima.
Problem nije samo brza hrana
Lišanin naglašava da problem nije samo brza hrana već i ulja u kojima se sve te namirnice spremaju i zagrevaju.
- U lancima brze hrane ista ulja se zagrevaju desetine puta dnevno. Ta ulja se zatim koriste za pomfrit, pohovanu piletinu i prerađene grickalice. Oksidativni ostaci tih masnoća ostaju u hrani i povećavaju oksidativni stres, remete crevnu mikrobiotu, doprinose hroničnoj upali i ćelijskim oštećenjima – kaže dijetetičar.
Dodaje da su prirodne masti sa pretežno zasićenim masnim kiselinama otpornije na oksidaciju i bezbednije pri zagrevanju. To su kokosovo ulje, svinjska mast, puter i guščija mast.
- Njihova viša tačka dimljenja i stabilna struktura znače manje toksina i oksidativnih nusprodukata tokom kuvanja. Ne koristite ulja više puta za prženje. Kada ulje počne da dimi, toksini su već tu. Kuvajte, dinstajte, blanširajte umesto da pržite. Provetravajte kuhinju jer i isparenja nose štetne materije.
