Kako sprečiti kamen u bubregu: Ako čekate da osetite žeđ, već je kasno
Jak bol, koji se često poredi s porođajnim tegobama, mučnina, povraćanje, lažni i učestali pozivi na mokrenje, neki su od najčešćih simptoma kamena u bubregu, stanja koje lekari zovu kalkuloza. Ovaj zdravstveni problem može u bitnoj meri da naruši kvalitet života, ipak dobra vest jeste činjenica da se kalkuloza danas veoma uspešno leči. Minimalno invazivne i neinvazivne metode posle kojih pacijent odmah ide kući skoro su u potpunosti zamenile otvorenu operaciju kamena u bubregu koja se danas radi vrlo retko.
Stručnjaci napominju da učestale infekcije urinarnog sistema mogu da budu jedna od tegoba kada se savetuje obavezan pregled. Postojanje kamena u bubregu uvek je praćeno prisustvom bakterija, objašnjavaju lekari.
Kamen u bubregu je strano telo za organizam
Kamen u bubregu je čvrsta tvorevina koja se formira unutar bubrega ili mokraćnih puteva. Sastavljena je od minerala i soli, a nastaje kada u urinu ima viška minerala kao što su kalcijum, oksalat ili mokraćna kiselina, a malo tečnosti. U ovim uslovima urin je koncentrisan i gust, zbog čega se minerali spajaju i formiraju kristale koji mogu vremenom da prerastu u kamen.
U razgovoru za Zdravlje Kurir.rs internista-nefrolog prof. dr Dragan Jovanović objašnjava da kamen u bubregu može da bude veličine 4 do 5 milimetara, ali i većih dimenzija, koja se opisuje kao koraliformna kalkuloza - kada kamen bukvalno može da ispuni celu unutrašnjost bubrega. Koraliformna kalkuloza je veoma velik i razgranat kamen u bubregu, najčešće 3 do 5 centimetara, ali kod težih slučajeva i 8 do 10 centimetara i podseća na koral ili jelenske rogove.
- Kod koraliformne kalkuloze kamen ispunjava sve čašice, proširenje bubrega, unutrašnjost bubrega. Kamen obično krene iz bubrega, pa može da se zaustavi u mokraćnim kanalima, mokraćnoj bešici. Relativno često taj kamen u bešici stvara tegobe. Tera pacijenta na učestalo mokrenje, može da se pojavi i krv u mokraći. Kamen je kamen, iako nastaje od materija koje su prisutne u samom organizmu, on je u neku ruku strano telo za organizam i svojim prisustvom stvara određene komplikacije, najčešće infekcije. Prisustvo kamena uvek je praćeno i postojanjem bakterija, sve dok ima kamena u bubregu, bakterije ne mogu da se u potpunosti odstrane iz bubrega, iz mokraćnih kanala - napominje prof. dr Jovanović.
Kako dolazi do razvoja kamenaca?
Prof. dr Jovanović zapaža da se kamen u bubregu mnogo češće zapaža u zemljama s toplom klimom, gde zbog klimatskih uslova telo gubi dosta tečnosti.
- Najbolja preventiva kamena u bubregu je u suštini uzimanje što veće količine tečnosti. A kad je velika vrućina sigurno dolazi do malo veće koncentracije pojedinih materija u krvi, pogotovo onih koje su značajne za formiranje kamena. Taj gubitak tečnosti može da bude predisponirajući, okidač, da se napravi neka mala čestica i da se oko nje kasnije talože materije koje učestvuju u izgradnji kamena. Obično su to mešoviti kamenčići po svom sastavu. Najčešće kalcijuma, ima fosfata, oksalata, urata - napominje nefrolog dr Jovanović.
Zašto kamen u bubregu ne možemo uvek da sprečimo?
Profesor Jovanović kaže da su kamenci u bubregu u bitnoj meri posledica nedovoljnog unosa tečnosti, ali dodaje da kod ove bolesti postoje i neki faktori na koje ne možemo da delujemo, poput genetske predispozicije, ili različite anomalije u mokraćnim kanalima.
- Postoje i metabolički poremećaji koji mogu da dovedu do stvaranja kamenca. To su neki faktori na koje teško je delovati. U ovim situacijama veoma je bitno da vodite računa svakako o unosu tečnosti. Adekvatan unos tečnosti se savetuje svima i zdravim osobama, a posebno ako postoje navedene predispozicije. Nikad ne smete da budete žedni, unos 2,5 do 3 litra tečnosti dnevno je obavezan. I to je najbolja zaštita od stvaranja kamenaca - napominje prof. Jovanović.
Šta ako je povećana mokraćna kiselina?
Doktor dodaje da je naravno važno da se lekovima regulišu moguće povećane koncentracije mokraćne kiseline.
- Bitno je da se obrati pažnja i na koncentraciju kalcijuma u krvi, ako se kamen javlja i ponavlja u oba bubrega. U ovoj situaciji svakako treba videti kolika je koncentracija kalcijuma u krvi i proveriti funkciju paratiroidnih žlezdi, odnosno odrediti paratiroidni hormon. Ovo nije tako često, ali moguće je da se javi pojačana funkcija i da to bude razlog za stvaranje kamenčića - objašnjava profesor.
