Zdrava boza u 3 koraka: Prof. dr Stojiljković otkriva recept za probiotski napitak
Boza je jedan od tradicionalnih napitaka koji se na našim prostorima najčešće pripremao od belog kukuruznog brašna. Međutim, njena istorija mnogo je starija, a prvobitno se pravila od prosa. Prof. dr Staniša Stojiljković, profesor, predavač, nutricionista i fiziologog, otkriva na svom Instagram nalogu kako da ovaj gotovo zaboravljeni napitak pripremimo uz dodatak korisnih bakterija, zbog čega je fermentacija važna i kako da bozu sačuvamo za kasniju upotrebu.
Od prosa do kukuruza
Iako bozu uglavnom povezujemo sa Osmanskim carstvom, njeni koreni sežu mnogo dalje u prošlost. Poreklo se vezuje za drevnu Anadoliju i Mesopotamiju, dok se sam naziv povezuje sa persijskom rečju za proso. Tokom vekova recept se menjao, pa su se, osim prosa, koristile i druge žitarice, među njima kukuruz.
Prof. dr Stojiljković predlaže da se za pripremu zdrave boze kombinuju kukuruzno i brašno od prosa, uz dodatak biljnog čaja i domaćeg probiotskog kvasca.
Recept za zdravu bozu
Potrebno vam je (za 10 litara)
- 300-350 g kukuruznog brašna
300-350 g brašna od prosa
300-400 g šećera
biljni čaj po izboru
domaći probiotski kvasac ili običan kvasac (oko 10 g suvog ili 30 g svežeg) uz dodatak fermentisanog mlečnog proizvoda
voda do ukupne količine od približno 10 litara
Količine sastojaka mogu proporcionalno da se smanje ukoliko želite da pripremite manje boze.
Priprema
Profesor savetuje da se brašno najpre zagreje u tiganju, dok ne počne da miriše na kokice. Tako se skraćuje vreme kuvanja. Druga mogućnost je zagrevanje u mikrotalasnoj pećnici, približno tri minuta, u sloju debljine jedan do dva centimetra.
Zagrejano brašno sipajte u dva do tri litra vrele vode i kuvajte dok ne provri. Smesa bi trebalo da bude nalik nešto ređem kačamaku. Kada se prohladi na 30 do 40 stepeni, dodajte prethodno pripremljen biljni čaj, takođe zagrejan na približno istu temperaturu.
Zatim dodajte domaći probiotski kvasac. Ukoliko ga nemate, profesor predlaže običan kvasac uz tri do četiri puta veću količinu domaćeg fermentisanog mlečnog proizvoda, poput jogurta, koji može da bude i probiotski.
Dodajte šećer i dobro promešajte. Prema profesorovom objašnjenju, mogu da se koriste i druge vrste šećera (smeđi), dok med nije njegov prvi izbor jer se tokom fermentacije razgrađuje.
Smesu ostavite poklopljenu na toplom mestu preko noći da fermentiše. Kada zapeni, procedite bozu, sipajte je u flaše i čuvajte u frižideru.
Zašto je fermentacija važna?
Kako objašnjava profesor, posebna vrednost ovako pripremljene boze jeste u fermentaciji, tokom koje mikroorganizmi razgrađuju sastojke i stvaraju različita jedinjenja.
- Boza sadrži probiotske bakterije, oligoelemente i organske kiseline, a posebno su značajne organske kiseline kratkog lanca, koje nastaju zahvaljujući aktivnosti probiotskih bakterija i predstavljaju važan nutritivni sastojak napitka. Ako se napravi veća količina, boza može da se prokuva, odnosno pasterizuje, i čuva u frižideru ili podrumu, čak i do mesec dana. Na taj način uništavaju se probiotske bakterije, ali ostaju postbiotski sastojci, koji su nekada značajniji i od samih probiotskih bakterija - poručuje prof. dr Staniša Stojiljković.
