Ovi lekovi protiv bolova mogu biti rizični: Kardiolog objašnjava šta se dešava ako zakažu srce i bubrezi
Obični lekovi protiv bolova, neki antibiotici, medikamenti za krvni pritisak, ali i mnogi biljni preparati i suplementi moraju veoma pažljivo da se koriste ako imate oboljenje srca i bubrega.Kardio-renalni sindrom je pojam koji označava dvosmernu uzročno-posledičnu vezu srca i bubrega. Kardiolozi navode da to znači da različite bolesti srca uzrokuju poremećaj rada i dovode do oštećenja bubrega i obrnuto, različite bolesti bubrega mogu da izazovu oštećenja srca.
Koje lekove je potrebno izbegavati kod kardio-renalnog sindroma?
Više od polovine pacijenata sa srčanom slabošću ima i oboljenje bubrega, što drastično otežava lečenje ovih pacijenata i pogoršava prognozu, kažu lekari. Povrh svega, dodatni problem je činjenica da kod pacijenata sa kardio-renalnim sindromom i najobičniji lek za tenzionu glavobolju može da izazove trajna oštećenja.
U razgovoru za Kurir Zdravlje internista-kardiolog doc. dr sc. med. Milena Pandrc skreće pažnju na lekove koje bi pacijenti sa kardio-renalnim sindromom trebalo da koriste uz veliki oprez. Dr Pandrc objašnjava da se mnogi lekovi izlučuju preko bubrega, zbog čega njihov nivo u krvi može nepoželjno porasti ukoliko bubrezi ne funkcionišu kako bi trebalo.
- NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kao što su lekovi protiv bolova ibuprofen, diklofenak i ketoprofen, potrebno je izbegavati, jer smanjuju protok krvi kroz bubrege i mogu izazvati trajna oštećenja. Određeni antibiotici (penicilin, cefalosporini) i kontrastna sredstva za snimanje zahtevaju prilagođavanje doze funkciji bubrega. Neki lekovi za pritisak, kao što su ACE inhibitori/ARB, kod teških oštećenja bubrega (klirens kreatinina ispod 30 mL/min) primenjuju se uz krajnji oprez, a ukoliko postoji efikasna alternativa, najbolje je ne propisivati ih - naglašava dr Pandrc.
Oprezno i sa biljnim preparatima i suplementima
Dr Pandrc dodaje da i mnogi biljni preparati i suplementi mogu da budu nefrotoksični, pa se u kardio-renalnom sindromu propisuju vrlo obazrivo.
- Pacijenti ne bi trebalo da se leče na svoju ruku, niti da samoinicijativno uzimaju suplemente. Potrebno je smanjiti unos soli na maksimalno jednu kašičicu dnevno, optimalno se hidrirati (ni premalo ni previše, osluškivati organizam), uz redovne kontrole kod nefrologa. Obavezno je obavestiti svakog lekara o postojanju oštećenja bubrega pre propisivanja bilo kakve terapije. Važno je redovno pratiti telesnu težinu (svako jutro) i kontrolisati krvni pritisak, jer su to najbrži pokazatelji zadržavanja tečnosti i mogućeg pogoršanja stanja - navodi dr Pandrc.
Lekari naglašavaju da se simptomi srčane i bubrežne slabosti mogu u značajnoj meri preklapati. Kod pacijenata se javlja gušenje praćeno povećanim osećajem umora. Prisutni su ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica, napominje dr Milena Pandrc.
Koji simptomi su razlog za hitnu medicinsku pomoć?
Dr Milena Pandrc napominje i da postoje neke tegobe koje pacijenti nikako ne bi smeli da tolerišu. Što pre je potrebno da se javite lekaru ako dođe do naglog gušenja i kratkog daha, posebno ako se sve pogoršava u ležećem položaju.
Neodložan pregled je potreban i ako dođe do brzog oticanja tela, iznenadnog smanjenja količine mokraće, ako neregulisan, ekstremno visok krvni pritisak ne reaguje na uobičajenu terapiju. Hitnu pomoć obavezno pozovite ako dođe do bola u grudima, aritmije, mučnine, povraćanja ili osećaja velike slabosti.
