Kad je u Institutu za plućne bolesti Vojvodine počeo skrining na rano otkrivanje raka pluća?
- U septembru 2020. godine počeli smo sa ranim skriningom tj. ranim otkrivanjem karcinoma pluća. Najveći broj pacijenata bio je otkriven u trećem i četvrtom stadijumu. Ta brojka je bila oko 70 %, kada su šanse za izlečenje veoma male, tj. kada pacijenti ne mogu da se podvrgnu hiruškoj intervenciji koja je najbolji način lečenja. Pre početka skrininga definisali smo ciljne grupe koje bi bile pogodne za ovaj pregled. Tu spadaju pre svega pacijenti koji su pušači, oni koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu, gde su članovi porodice imali tumor, ne samo na plućima već i na drugim organima. Hteo bih da naglasim da je skrining na rak pluća ustvari projekat Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, bez čije pomoći u nabavci opreme i finansiranju, sam projekat ne bi bio moguć.
Karcinom pluća nekada ne daje nikakve simptome pa su preventivni pregledi često jedini način da se ova bolest otkrije na vreme?
- Karcinom pluća je podmukla bolest pa često simptoimi nisu lako uočljivi. Kašalj koji je karakterističan simptom može da ide od blagog kašljucanja do suvog kašlja i bola u grudima, a kada dođe do faze gde pacijent ima krv u ispljuvku, tek onda im to bude alarm za javljanje lekaru.
Da li svaki ispljuvak krvi ukazuje na rak pluća?
- Krv može ukazivati i na benigne stvari kao što su bolesti zuba i desni, ali treba biti oprezan i svakako uraditi klasičan rendgenski snimak pluća za početak. Međutim, on ne može uvek precizno da ukaže na eventualne maligne promene pa je skrining najbolji način da radiolog utvrdi da li je senka na plućima sumnjiva ili ne. Na osnovu procene donosi se odluka da li je kontrole potrebno sprovoditi za tri, šest meseci ili godinu dana.
Imunološka terapija kao nada za obolele
Imunološka terapija je takođe pomerila granice kada je u pitanju lečenje karcinoma pluća?
- Šanse za uspešno izlečenje od raka pluća, decenijama su imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani, ali se u poslednjih 10 godina situacija drastično promenila pojavom imunološke i personalizovane, ciljane terapije.
Šta su najvažnije mere prevencije?
- Što se tiče prevencije, ono na čemu treba da radimo na prvom mestu jeste zabrana pušenja. Više od 94 % obolelih od karcinoma pluća su pušači.
Stiče se utisak da poslednjih godina rak pluća poprima razmere epidemije?
- Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Na institutu za plućne bolesti Vojvodine godišnje se leči oko 7.000 pacijenata, a oko 300 do 350 pacijenata dobije ciljanu terapiju, a tu spadaju pacijenti sa karcinomom pluća i cističnom fibrozom, idiopatskom plućnom fibrozom, plućnom hipertenzijom i teškom astmom.
kurir.rs/ Olivera Marković
NE PROPUSTITE
