Prema njegovim rečima statistika jasno kaže - Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, a godišnje više od 50.000 ljudi u Srbiji umre od srčanih oboljenja.
Šta su glavni uzroci ovako zabrinjavajuće statistike?
- Ne živimo normalno. Pacijenti se oslanjaju na devizu „neće to mene“. Neke realne tegobe opravdavamo potpuno lošim objašnjenjima. U Srbiji ljudi nemaju naviku da idu na kontrole i redovne preglede. Većina ne živi zdravo. Imamo mnogo pušača, dosta ljudi koji jedu nezdravo, puno njih je gojazno, uopšte ne konrtolišu krvni pritisak i ne čine ništa da bi popravili svoju zdravstvenu situaciju. A sve je to već od 35. godine života. Da ne govorimo o stresu koji je na ovim prostorima veoma izražen, jer čim se probudite imate odmah 5 problema koje treba da rešite. Kada sve to spojite, dobijate pacijente koji su u veoma rizičnoj grupi. Zbog ovoga, problemi sa srcem dešavaju se sve mlađim ljudima.
Zato je važno da svi, a pogotovo osobe koje su u rizičnim grupama za oboljevanje od ovih bolesti, redovno proveravaju svoje zdravstveno stanje i ne ignorišu upozorenja koja im šalje organizam?
- Na nama lekarima je da skrenemo pažnju na pevenciju, kao što to sada radimo. Verovatno bi trebalo i više pričati o tome ali se i ugredati na primere drugih zemalja. U Austriji recimo postoji sve više alternative brzoj hrani koje sadrže, na primer, ribu, pa se ljudi sve manje hrane u pekari. Ili, recimo, primer Holandije gde veliki deo stanovnika ne koristi često autobomile nego na posao ide biciklom. Sve su to velike promene koje i mi moramo da napravimo kako bismo bili zdraviji.
Da li je pacijentima u Srbiji dostupna savremena terapija i šta je urađeno da se ova alarmantna statistika po pitanju obolevanja i umiranja od bolesti srca promeni?
- Napravili smo veliki broj centara gde se može veoma brzo reagovati kod ljudi koji ulaze u infarkt i imaju te tegobe, da se uradi otvaranje krvnog suda i ugradi stent. Dakle, to je 18 centara, između ostalog u Užicu, Valjevu, Čačku, Novom Pazaru, Zaječaru, Leskovcu sa obučnim ljudima i opremom.
Šta je najvažnije kada se desi infarkt?
- Sistem je napravio ovu mrežu za pomoć pacijentima, ali je veoma bitno da oni dođu u bolnicu u prvih sat vremena koji mi lekari nazivamo "zlatni sat", pre nego što se formira ožiljak na srcu. Ukoliko pacijent dođe nakon nekoliko sati od infarkta, korist od intervencije biće daleko manja. Dakle, od prve pojave bola do bolničkog stola može proći najviše sat vremena kako bi se pravovremeno reagovalo.
Često upozoravate da nijedna aritmija ne sme da se zanemari. Zašto?
- Problem sa aritmijom, tj. atrijalnom fibrilacijom kao najčešćom vrstom aritmije je često životno ugrožavajući. Dešava se da određen broj ljudi umire naprasno usped aritmija. Svako ko ima ovaj problem mora se javiti na pregled, i po preporuci lekara nositi holter kako bi se uradila kompletna dijagnostika. Ona se često javlja i kod ljudi koji su anskiozni i napeti, pod steresom i onda srce ubrzano radi. To može da zavara ljude da nije ništa, da samo ternutno, jer svaka aritmija zahteva ekspertizu, dijagnostiku i lečenje. Zato je važno da građani što češće proveravaju svoje zdravtstveno stanje, ne ignorišu upozorenja koje im šalje organizam i poštuju u potpunosti savete lekara.
NE PROPUSTITE
