- Najviše je kao izazivač zastupljena velika grupa adeno virusa i to pre svega rino virusa. Postoji preko 55 vrsta adeno virusa, neki od njih daju stomačne tegobe, a tu su i oni koji zadaju respiratorna oboljenja. Zatim ima kovida, koga smo prerano bacili u zaborav, i po koja groznica Zapadnog Nila. Toplo je vreme i gripa još nema.
Koji simptomi su nazjastupljeniji kod novog soja kovid virusa?
- Što se tiče kovida, sada je aktuelan soj EG 5 koji se još zove ERIS, i to je varijanta omikron virusa. Simptologija je mnogo blaža i pacijenti se javljaju kad dođe do komplikacija tj. sekundarnih infekcija, bilo virusnih ili bakterijskih. Simptomi su i dalje jaka malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i povišena temperatura, koja može trajati samo jedan dan ili duže - kaže dr Obradović i dodaje:
- Suv i nadražajan kašalj obično se javlja kod virusne infekcije, a ukoliko postoji iskašljavanje, ispljuvak je obično bistar ili providan. Bakterijska infekcija praćena je iskašljavanjem veće količine ispljuvka koji može biti različito prebojen. Drugi simptomi su zapušen nos, curenje iz nosa, bol, grebanje u grlu, promuklost, povišena telesna temperatura, drhtavica, malaksalost, bolovi u mišićima, zglobovima i glavobolja, i te tegobe traju između dva i sedam dana.
Šta se preporučuje za lečenje ovih virusnih infekcija?
Doktorka Obradović ističe da se virusne infekcije leče tzv. simptomatskom terapijom: topli napici, mirovanje, vitamin C i drugi vitamini, lekovi koji olakšavaju kašalj i iskašljavanje. Ukoliko postoji povišena telesna temperatura, uzimaju se antipiretici koji snižavaju temperaturu a anitiotike nikako ne treba uzimati samoinicijativno.
- Primena antibiotika neophodna je jedino ukoliko postoji bakterijska infekcija i samo lekar može proceniti da li je potrebno lečenje antibioticima. Antibiotike ne bi trebalo uzimati samoinicijativno jer njihova česta upotreba povećava mogućnost razvoja rezistencije bakterija. Statistički podaci su vrlo poražavajući – za lečenje ARI troši se oko 70 odsto svih antibiotika koji se uzimaju na usta, a za sve druge infekcije 30 odsto i pored činjenice da su najčešći uzročnici virusi na koje antibiotici ne deluju
Mali procenat obolelih razvija komplikacije koje su povezane sa bakterijskom infekcijom. To mogu bitu upale sinusa, uha, bronhija (bronhitis) ili upala pluća . Ovo su stanja gde je opavdana upotreba antibiotika u lečenju.
Koje preventivne mere savetujete?
- Kao preventivne preventivne mere savetuje se ishrana bogata svežim voćem i povrćenm, primerena fizička aktivnost, adekatno oblačenje i dobar san, 6-8 sati kao i održavanje lične higijene i često provetravanje prostorija i izbegavanje dužeg boravka u zatvorenim prostorijama sa velikim brojem ljudi - savetuje doktorka Obradović.
Takođe, ističe da se vakcina protiv gripa/influence preporučuje svake godine, naročito obolelima od hroničnih bolesti i starijima od 65 godina.
- Imunitet nastaje dve do tri nedelje nakon vakcinacije i traje od 6 do 12 meseci. Zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija svake godine sa početkom hladnijeg vremena.
NE PROPUSTITE
