I nakon mnogo godina priče o važnosti bolje edukacije mladih o reproduktivnom zdravlju i potrebi seksualnog vaspitanja, do danas nije uvedeno seksualno obrazovanje ni u osnovnim, ni u srednjim školama.

Prvi seks, polne bolesti, kontracepcija, poseta ginekologu - razgovor sa decom o tim temama je za većinu roditelja i dalje tabu tema. Zašto je to tako? Koja su to pitanja koja muče adolescente? O tome razgovaramo sa dr Božanom Stepanov, specijalistom ginekologije i akušerstva, supsepcijalistom steriliteta i fertiliteta.

Dečja ginekologija zahteva poseban pristup sa više pažnje. To je oblast koja zahteva drugačiji tretman i blagovremeno reagovanje, da ne bi kasnije došlo do neželjenih situacija. Tom problemu se na našim prostorima ne posvećuje dovoljno pažnje. I dalje je to vezano samo za određene ustanove i mali broj ginekologa se bavi tom problematikom - smatra dr Stepanov.

Kada je pravo vreme za posetu ginekologu?

- Pravo vreme za posetu ginekologu u dečjem i adolescentnom uzrastu nije definisano, pojašnjava doktorka i dodaje da to zavisi od mnogih faktora, kao što su fizički razvoj deteta tj. postojanje znakova pubertetskog razvoja, kao i postojanje određenih tegoba u vezi sa reproduktivnim i mokraćnim sistemom. Međutim, važno je da u tom uzrastu mlade devojke počnu već da dobijaju osnovna znanja o svom reproduktivnom zdravlju.

Koji su najčešći problemi?

- Infekcije genitalnih ili mokraćnih puteva ne predstavljaju veliki problem u dijagnostici i terapiji dečjeg uzrasta. Međutim, ginekolozi često se susreću s vrlo ozbiljnim problemima, kao što su rani ili zakasneli pubertet, praćen hormonskim disbalansima, poput poremećaja rada štitne žlezde, nadbubrežnih žlezda, dijabetesom, koji su često vezani za nepravilnu ishranu, naročito kod izrazito gojazne dece. Zatim, bolne menstruacije, kao i ispoljavanje raznih genetskih poremećaja i sindroma a što zahteva vrlo detaljnu dijagnostiku, pojašnjava doktorka Stepanov.

dr-bozana-stepanov.jpg
Privatna Arhiva 

Kada je „pravo vreme“ za razgovor?

– Teško je reći koji je to period, pošto se u razgovoru moramo prilagoditi najpre uzrastu deteta, a zatim interesovanju i znatiželji samog deteta, eventualnim tegobama u predškolskom uzrastu deteta, a kasnije u školskom i adolescentnom periodu se mora pristupiti deci sa temom seksualnosti u vidu redovnih predavanja i radionica sa psiholozima u školama. Naravno, jako je bitno da se ostvari topao i poverljiv odnos sa roditeljima i da oni budu predvodnici u razgovorima sa decom na temu seksualnosti, navodi sagovornica.

Svaka šesta maloletnica u Srbiji imala abortus

Zabrinjava i podatak da je svaka šesta maloletnica u Srbiji imala abortus. Kakve posledice to može da ostavi na zdravlje jedne devojčice?

Abortus kod maloletnica može da dovede do komplikacija u fizičkom smislu (rane- produžena krvarenja, infekcije, fizička oštećenja materice, bešike, creva pri intervenciji, potrebu za ponovljenom intervencijom i kasne komplikacije - posledice oštećanja i infekcija, uticaj na reproduktivno zdravlje u smislu steriliteta, kao i psihičke posledice. Najbitnija je edukacija mladih o fiziologiji reproduktivnog zdravlja i kontracepcij, prenosu seskualno prenosivih bolesti, odnosno prevencija.

Savetovališta za mlade

Prema rečima doktorke Stepanov, savetovališta za mlade pri Domovima zdravlja postoje, ali očigledno je posle toliko godina postojanja da oni nedovoljno mladih obuhvate svojim radom, a danas u vreme interneta i dostupnosti informacija preko društvenih mreža, treba se prilagoditi potrebama današnje omladine i delovati na taj način.

prvi-ginekoloski-pregled--profimedia0069836507.jpg
Profimedia 

Seksualno obrazovanje u školama

- Plan i program seksualnog obrazovanja bi morao precizno i detaljno da se definiše za svaki uzrast ponaosob, a u saradnji tima stručnjaka- ginekologa, pedijatra, psihologa i pedagoga. Morale bi se sagledati mogućnosti organizovanja seksualnog vaspitanje kao posebnog predmeta- zdravstveno vaspitanje ili seksualno vaspitanje implementirati u neki drugi predmet, naprimer u okviru biologije - smatra doktorka Stepanov.

Tek, ističe doktorka, nakon kontinuirane i prave edukacije mladih možemo očekivati da nam buduće generacije drugačije razmišljaju o svom zdravlju, da razmišljaju o prevenciji, a ne o lečenju.

– Da osluškuju svoj organizam i svakodnevno brinu o svom zdravlju, pa će i poražavajuće statistike u našoj zemlji početi da se menjaju, na primer broj neželjenih trudnoća i abortusa, broj porođaja maloletnica, velika prokuženost mladih HPV virusima, visoka stopa karcinoma dojke i grlića materice, kao i mnogi drugi statistički pokazatelji iz drugih oblasti zdravstva - poručuje dr Božana Stepanov.