PTIČIJI GRIP STIGAO U SRBIJU: Profesori medicine složni: "Ne strada čovek od infekcije, već od NEŽELJENIH REAKCIJA"

Slučajevi ptičijeg gripa, koji može biti koban za divlje ptice i domaću živinu, a vrlo retko i za čoveka, potvrđeni su u Srbiji.

Žarište je u Mađarskoj gde je do sada izbrojano oko 10.000 uginulih ždralova, dok se u Srbiji ptičji grip pojavio na mestima koje ove ptice koriste za odmor prilikom preleta ka jugu. Postoji velika opasnost da se virus prenese na domaću živinu.

Gosti jutarnjeg program "Redakcija" koji su javnosti detaljnije približili ekspanziju gripa na našim prostorima su prof. dr Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i prof. dr Borislav Kamenov, imunolog.

Jakovljević je rekao da je ovo uobičajeno za ovaj period godine, ali i da se nada da će nadležni sprečiti širenje podlog virusa na ljudsku populaciju:

- To je stvar koja nije toliko za paniku jer se tako nešto dešava. Naravno, treba biti na oprezu kako bi ostalo na ovome sada. U ovom vremenskom periodu virusi su prilično aktivni, odnosno pogodno je vreme za njihovo širenje. Za vreme korone zbog mera se nije toliko osetio grip. U svakom slučaju, siguran sam da će naše nadležne službe adekvatno reagovati i sprečiti da se ovo proširi na ljudsku populaciju.

Jačanje imuniteta je najvažnije

Kamenov je upozorio na prenos ovog virusa na ljude, ali i prevenciju koju možemo da sprovedemo:

- Infekcija je najvažnija stvar za bolest. Godinama unazad smo svedoci da se deca, ali i stariji razboljevaju u toku zime uglavnom od virusnih infekcija. Međutim, ne oboljeva svako, niti istim intezitetom. Dakle, stanje imuniteta o kojem govorimo je od izuzetnog značaja, on mora da bude u stanju da nas zaštiti od infekcija, neželjenih reakcija... U suštini, organizam ne strada od infekcije koliko od neželjenih reakcija. Te reakcije su posledice stanja organizma.

Jakovljević je dao odgovor na pitanje da li nam preti talas nove pandemije ili smo samo paranoični:

- Uzeo bih da je ovo drugo, ali treba imati u vidu situaciju koja nam se desilo pre tri godine, bila je sveopšta panika. Mi smo morali da naučimo da živimo sa koronom, a nikada se nije znalo kada će to prestati. Po nekim merama, ako pandemija nastane naglo, isto tako će i prestati.

Simptomi ptičijeg gripa

U zavisnosti od faktora povezanih sa specifičnim virusom i zaraženim domaćinom, bolest može da varira od konjuktivitisa ili blagih simptoma sličnih gripu do teške akutne respiratorne bolesti ili čak smrti. Gastrointestinalni ili neurološki simptomi su prijavljeni, ali su retki.

Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica.

U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je blagovremeno obavestiti veterinara.

Saveti Uprave za veterinu

Prvi slučaj prenosa ptičjeg gripa s ptice na čoveka zabeležen je 1997. godine tokom epidemije ove bolesti u Hong Kongu.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs / L. Majer