- Višak plodove vode, ili medicinski rečeno plihidramnion je stanje u trudnoći koje karakteriše povišena količina plodove vode oko ploda u materici u drugom ili trećem trimestru trudnoće. Obično se javlja kod jedan odsto svih trudnoća. Nasuprot pollihidramnionu kod nekih trudnica se može videti smanjena količina plodove vode – oligohidramnion - objašnjava dr Inđić.
Dijagnoza oba stanja, kaže naš sagovornik, postavlja se ultrazvučnim pregledom.
- Dijagnoza polihidramniona se obično postavi kada ginekolog na ultrazvuku izmeri više od 240 mm plodove vode, a oligoamniona ako je plodova voda manja od 50 mm ili je najveći džep plodove vode manji od 20 mm. Ukoliko je izmerena količina plodove vode u drugom i trećem trimestru trudnoće između 50 i 240 mm možemo smatrati da trudnica ima normalnu plodovu vodu. Stanja između 50 i 80 mm se smatraju sivom zonom koja zahteva oprez i nešto češće kontrole, odgovore vam daje dr Bojan Inđić, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista perinatologije.
Polihidramnion može nastati naglo (akutno) ili postepeno - i tada govorimo o hroničnom polihidramnionu.
- Akutni polihidramnion je znatno ređi, često ne znamo uzrok tog stanja, ukoliko se otkrije verovatno je povezan sa nekim patološkim poremećajem.
Rizik po majku i plod
Nastanak plodove vode je dinamičan proces, povezan u najvećoj meri sa funkcijom fetalnih bubrega i procesom gutanja ploda, ali se jedan deo plodove vode stvara preko plodovih ovojaka u materici.
- I jedan i drugi proces, mokrenje ploda i gutanje povezani su sa nizom procesa što anatomskih ili funkcionalnih, dakle zavise od pravilnog razvoja niza organa u telu ploda i njihove funkcije. Ukoliko je bilo koji od sistema u tom procesu poremećen može doći i do poremećaja u količini plodove vode - navodi doktor Inđić.
Može biti blag, srednje težak i težak oblik.
- Na sreću najveći broj, nekih 90 % polihidramniona su u kriterijumu za blag oblik, i najčešće predstavljaju varijaciju fioziološkog stanja u trudnoći, zahtevaju češće praćenje, ali ne i veliki rizik za majku ili plod.
Obično se javlja kada trudnica nosi veći plod, koji po pravilu izlučuje i nešto veće količine urina.
- Težak oblik polihidramniona znači da je izmerena količina plodove vode veća od 350 mm i u jednom značajnom procentu je povezana sa patološkim stanjima, uglavnom anomalijama koje dovode do otežanog gutanja ploda. Zahtevaju oprez i ponekad dodatna ispitivanja kao što su genetske analize i konzilijarni pregledi više ginekologa kojim se postavlja tačna dijagnoza i uzrok stanja - pojašnjava doktor.
Uzroci i simtomi
U najvećem broju slučajeva uzrok ne možemo otkriti.
- Ukoliko postoji patološki uzrok najčešće govorimo o poremećaju majčine regulacije glukoze – trudničkom dijabetesu koje se uglavnom uspešno rešava dijetom nakon koje se i količine plodove vode posle određenog vremena vraćaju u fiziološke granice. Od ostalih uzroka treba pomenuti nešto ređa stanja kao što su infekcije ploda, Rh izoimunizacija, tumori posteljice.
Polihidramnion kod blizanačkih trudnoća je poseban entitet.
- Iako može imati iste uzroke kao i kod jednoplodnih trudnoća, može biti udružen sa ozbiljnim stanjima kao što je transfuzijski sindrom kod blizanaca koji dele jednu posteljicu.
Trudnica najčešće nema simptome povišene plodove vode, jer se ista postupno stvara te se organizam majke polako prilagodjava novonastalom stanju.
- Trudnice obično imaju nešto veći stomak nego što je uobičajeno za dob trudnoće. U retkim stanjima povećana materica vrši pritisak na okolne ograne izazivajući otežano disanje, ubrzan rad srca ili otoke, posebno na nogama - kaže doktor.
Šta kad se uoči problem?
- Ukoliko lekar na ultrazvučnom pregledu izmeri blago povišenu plodovu vodu kod trudnice, najpre joj je potrebno objasniti da se najčešće radi o bezazlenom stanju. Uredno praćene trudnoće kod kojih je urađen skrining na dijabetes, adekvatna prenatalna dijagnostika i sagledana sva anatomija ploda zahtevaju samo praćenje. Ukoliko se nastavi rast plodove vode od trudnice se može zahtevati da uradi dodatne virusološke ili genetske pretrage jer se odredjena retka patološka stanja ne mogu otkriti uobičajenim redovnim ultrazvučnim pregledima, pojašnjava doktor.
Ukoliko se nastavi rast plodove vode od trudnice se može zahtevati da uradi dodatne virusološke ili genetske pretrage jer se odredjena retka patološka stanja ne mogu otkriti uobičajenim redovnim ultrazvučnim pregledima
Šta je rizičnije - višak ili manjak plodove vode?
Ako uzmemo u obzir da se svakom slučaju polihidramniona ili oligoamniona treba pristupiti individualno i da su stanja polihidramniona najčešće fiziološka, ipak ginekologe više zabrinjava smanjena količina plodove vode. Oligoamnion kada nije posledica prskanja vodenjaka, odnosno curenja plodove vode gotovo uvek ukazuje da postoji neki problem ili stanje koje je potrebno dodatno ispitati i pratiti.
Uticaj ishrane
Ishrana trudnice ima veliki uticaj na količinu plodove vode.
Povećan unos kalorija, preterani rast u telesnoj težini nam mogu ukazati da će se kod trudnice raziti dijabetes koji dovodi do polihidramniona. U većini slučajeva korigovanjem ishrane može se rešiti i problem.
- U slučajevima gde trudnice imaju simptome uvećane materice možemo primeniti lekove za gastrointestinalne tegobe. U stanjima sa težim oblikom polihidramiona koji nose povišen rizik za prevremeni porodjaj, ablaciju posteljice, ili probleme sa pupčanom vrpcom može se u trudnoći ili pre porođaja uraditi amnioderivacija, odnosno terapeutska amniocenteza pri kojoj se izvadi odrđena količina plodove vode kako bi se smanjio pritisak i smanjila uvećana materica, ističe doktor.
Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost, redovni pregledi i pridržavanje saveta nadležnih ginekologa trebali bi da smanje rizik od nastanka problema u trudnoći.
Savet budućim mamama
- Teško je dati adekvatan savet budućim majkama posebno jer ostaju trudne u sve kasnijim godinama sa prvim detetom. Ponekad su nesvesne ili nemaju dovoljno informacija da su godine veliki faktor rizika za razvoj različitih stanja kao što su anomalije ploda ili dijabetes. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost, redovni pregledi i pridržavanje saveta nadležnih ginekologa trebali bi da smanje rizik od nastanka problema u trudnoći. Za buduće majke koje imaju neki od zdravstvenih problema pre trudnoće, poput dijabetesa, savetuje se adekvatna regulacija osnovne bolesti nekoliko meseci pre odluke o trudnoći, unos folne kiseline i fizička aktivnost, zaključuje dr Bojan Inđić.
Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
