Koje su normalne vrednosti uree u krvi?
Normalne vrednosti uree u krvi zavise od laboratorije do laboratorije. Odnosno od testa koji se radi, ali u glavnom idu od 2.80 do 7.20 mmol/l.
Zašto se javlja povećana urea u krvi?
- Urea predstavlja produkt razgradnje proteina u jetri. Dakle, onog trenutka kada jetra razgradi proteine stvara se urea koja prelazi u krvi i transportuje se do bubrega. Bubrezi filtriraju ureu i prebacuju je u mokraću kako bi ona bila izbačena iz tela. Bilo koji problem u ovom ciklusu može da dovede do povećanja uree u krvi.
Tako da bi gruba podela razloga za povećanu ureu u krvi bio:
* Problem koji se nalazi u sistemu pre bubrega.
* Povećana urea u krvi koja nastaje kao posledica problema sa samim bubrezima.
* Zdravstvenim problem sa nekim od organa koji se nalazi posle bubrega.
Koji su razlozi koji mogu da dovedu do povećanja uree u krvi ispred bubrega?
Povećani unos proteina
Proteini se nalaze u namirnicama životinjskog porekla. Ukoliko vam se ishrana bazira na njima tj.jedete puno mesa i mesnih prerađevina logično je očekivati da će urea biti viša. Treba naglasiti da se to posebno odnosi na suhomesnate proizvode i sve mesne prerađevine. Suhomesnati proizvodi pored proteinskog dela imaju u sebi i sijaset drugih dodataka koji mogu da povećaju količinu uree u krvi.
Oštećenje mišića
Oštećenje mišića u sklopu našeg organizma zbog recimo neke povrede može da ima kao posledicu povećane vrednosti uree u krvi. Interesantno je da gladovanje ,kod kojeg dolazi do razlaganja naših mišića, dovodi do povećane vrednosti uree u krvi.
Posledica infekcije
Povećana urea u krvi može da se javi posledica teške infekcije.
Zbog dehidratacije
Gubitak tečnosti recimo zbog pojave proliva, dehidratacije na vrućini, velikih krvarenja, stanja šoka itd.
Posledica starenja bubrega
Kod starijih pacijenata se takodje može naći povećani nivo uree u krvi kao posledica starenja bubrega i usporavanja njihove funkcije.
Usled opekotina
Opekotine, zbog kojih dolazi do velikog gubitka tečnosti, ali i oštećenja kože, tkiva i organa.
Zbog srčane slabosti
Srčana slabost, zbog koje dolazi do smanjenog dotoka krvi u bubrege i samim tim usporavanja njegovog rada.
Šta dovodi do povećane uree zbog problema na nivou bubrega?
* Postojanje pojedinih hroničnih bolesti koje mogu da dovedu do oštećenja krvnog sistema bubrega i samim tim usporavanje njegovog rada, kao što su povišeni pritisak, dijabetes…
* Bolesti bubrega koje mogu da nastanu iz više različitih razloga, recimo zbog postojanja kamena u bubregu, začepljenja kanala bubrega, upale bubrega, u rođenih anomalija bubrega…. Sva ova stanja mogu da dovedu do akutne ili hronične bubrežnu insuficijencije.
* Uzimanje pojedinih lekova može da dovede do povećanja nivoa uree u krvi, kao na primer kortikosteroida, diuretika, NSAIL ….
* Povrede bubrega
* Operacije na nivou bubrega
* Bilo koji drugi vid poremećaja koji zaustavi protok krvi kroz bubrege
Koji su problemi koji mogu da dovedu do povećanja uree u krvi a javljaju se u sistemu posle bubrega?
* Ovde pre svega treba spomenuti kamenje koje je krenulo iz bubrega izašlo iz njega i zaustavilo se negde na putu do mokraćne bešike.
* Tu su zatim različiti tumori koji svojim pritiskom mogu da dovedu do prekida u cirkulaciji ili odvođenje mokraće.
* Problemi sa prostatom.
* Upala bešike.
Šta ako vam je nađena povećana urea u krvi?
Ukoliko se radi o manjem povećanju uree u krvi, nemojte da se plašite. Manja povećanja takođe zahtevaju ispitivanja, ali vi pre svega:
* Unosite barem 2 litra tečnosti dnevno, kada je jako vruće i više.
* Obratite pažnju na vaše hronične bolesti, možda je došlo do pogoršanja neke od njih.
* Smanjite unos mesa i suhomesnatih proizvoda.
* Izbacite proizvode koji sadrže veštačke sastojke.
* Smanjite fizičku aktivnost na neku razumnu meru.
* Proverite ponovo laboratoriju za nekoliko nedelja.
* Obratite se lekaru ako imate neke tegobe ili ukoliko se nivo uree nije spustio.
Veći skokovi uree zahtevaju dodatna ispitivanja i posetu internisti ili nefrologu. Ispitivanja koja bi trebalo da se urade ukoliko je visoka urea su kompletna biohemijska analiza krvi, ultrazvuk stomaka i urotrakta, urinokultura. Pored tih ispitivanja radi se i skupljanje 24 h urina i provera klirensa kreatinina, dinamsku scintigrafiju bubrega, ali i skener abdomena. Nakon toga se određuje terapija, koja bi trebala da održi bubrege i njihovu funkciju kako ne bi došlo do dijalize.
Izvor: Saveti lekara/ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
