PULMOLOG OTKRIVA KOJE BOLESTI IZAZIVA PUŠENJE: Na udaru prvo disajni sistem, ali stradaju i SRCE, KOSTI, REPRODUKTIVNI SISTEM...

Pušenje predstavlja najčešću bolest zavisnosti, iako su dobro poznati štetni efekti po ljudsko zdravlje. Zdravstveni problemi se ne javljaju odmah, već nakon duže, višegodišnje izloženosti, tako da se tegobe javljaju postepeno i obično se pripisuju ili godinama starosti ili pušačkom stažu. Nažalost, pušenje je socijalno prihvatljivo, legalno i lako dostupno, te se beleži velika učestalost, sa značajnim porastom tokom pandemije COVID 19.

Cigarete i ostali proizvodi

Pušenje cigareta je najučestaliji oblik konzumacije duvana. Duvanu se u cigaretama dodaju pomoćne supstance, u cilju poboljšanja ukusa i sagorevanja, vlaženja i konzerviranja, a sagorevanjem nastaje dim, koji sadrži više hiljada hemijskih jedinjenja, uključujući brojne inhalacijske iritanse, toksine i kancerogene (npr. ugljen monoksid i dioksid, azot oksid, nikotin, policiklične aromatične ugljovodonike, aldehide, benzen, metanol, teške metale...).

- Sve popularnije postaje pušenje marihuane i nargile, pogotovo među mlađom, odraslom, populacijom. U poslednjih desetak godina na tržištu su se pojavile i e-cigarete, koje ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin, arome, rastvarače (propilen-glikol, glicerol), a po potrebi i druge npr. kanabinoide. E-cigarete konzumiraju pušači klasičnih cigareta koji pokušavaju prestati, ali i mlađa populacija. Iako je opšte uvreženo mišljenje da su e-cigarete manje štetne za ljudsko zdravlje, jer sadrže manje toksičnih materija nego klasične cigarete, one i dalje sadrže niz potencijalno štetnih supstanci u samoj e-tečnosti i još više u aerosolu koji nastaje zagrevanjem, a s obzirom da sadrže nikotin, mogu dovesti do zavisnosti kao i klasične cigarete. U SAD su zabeleženi slučajevi težih oblika akutne respiratorne bolesti, EVALI (od engl. „e-cigarete, or vaping, product use-associated lung injury“) - objašnjava dr Jovanović.

Uticaj pušenja na ljudsko zdravlje

Pušenje negativno utiče na svaki organ u telu, dokazano uzrokuje mnoge bolesti i povećava smrtnost.

- S obzirom na inhalacijski put primene, pušenje će imati najteže posledice upravo na disajni sistem, dovodeći do hroničnog bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOPB), bronhiektazija, karcinoma respiratornog trakta (grla, traheje, bronha i pluća), povećanja sklonosti ka respiratornim infekcijama te predstavlja i rizik faktor za pojavu nekih intersticijskih bolesti pluća (npr. idiopatska plućna fibroza, respiratorni bronhiolitis s intersticijskom pneumonijom).

Osim toga, navodi doktor, pušenje utiče na lošu kontrolu drugih respiratornih bolesti, na primer, bronhijalne astme.

- Pušači sa astmom, predstavljaju poseban fenotip preklapanja Astma- HOBP (ACO), sa izraženijim simptomima, češćim pogoršanjima i lošijom prognozom nego obe bolesti pojedinačno. Pušenje predstavlja rizik faktor za razvoj koronarne bolesti srca (npr. angina pektoris, infarkt ), moždani udar, aterosklerotske bolesti perifernih krvnih sudova, karcinoma van respiratornog trakta (mokraćne bešike, bubrega, usne šupljine, jednjaka, želuca…), negativno utiče na reproduktivno zdravlje, smanjuje koštanu gustinu, povećava rizik za pojavu šećerne bolesti tipa 2.

Kašalj – najčešći simptom pušača

Kašalj pušača je hronični, najčešće svakodnevni, obično produktivni, najzraženiji u jutarnjim satima.

- Ako osoba produktivno kašlje tri ili više meseci godišnje, barem 2 godine zaredom, bez drugog poznatog uzroka, onda govorimo o hroničnom bronhitisu i smatra se da više od 40 % dugogodišnjih pušača razvije ovu bolest.

Od bronhitisa do hronične opstruktivne bolesti pluća

Usled stalne izloženosti duvanskom dimu, povećava se broj i funkcija ćelija i žlezdi u sluzokoži bronha, što dovodi do stvaranja veće količine sluzi u donjim disajnim putevima, koja se više ne može efikasno odstraniti uobičajenim mehanizmima (tzv. mukocilijarnim klirensom), već tu nakupljenu sluz osoba mora iskašljati.

- Budući da se tokom noći, dok osoba spava, nakupi veća količina sluzi, ujutru nakon buđenja dolazi do pojačanog iskašljavanja. Disajne puteve pušača karakteriše povećana produkacija ali i teže izbacivanje sekreta, što povećava rizik za pokretanje inflamatornog procesa i razvoj infekcije. Česta pogoršanja hroničnog bronhitisa, vremenom dovode do oštećenja strukture plućnog parenhima i razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Prvi simptom koji se javlja kod ovih pacijenata je upravo produktivni kašalj, ali je najčešći simptom otežano disanje i oslabljena tolerancija napora prvo pri fizičkom opterećenju a nakon toga i u miru. Opadanje plućne funkcije je nepovratno, a sa napredovanjem bolesti tegobe se intenziviraju uz komplikacije i na drugim sistemima, pre svega na kardiovaskularnom.

Uvek tragajte za uzrokom kašlja!

- Pušački kašalj, uvek treba shvatiti ozbiljno, i uraditi osnovnu dijagnostičku obradu, koja obuhvata rentgensko snimanje pluća, osnovne laboratorijske analize, spirometriju sa bronhodilatatornim testom radi procene plućne funkcije, a zavisno od karaktera kašlja i dobijenih nalaza i neke dodatne pretrage (npr. mikrobiološku analizu sputuma, CT grudnog koša, dodatne testove plućne funkcije i dr.) - ističe doktor

- Preporuka svim pušačima, bez obzira da li kašlju ili ne, je da prestanu sa pušenjem. Istraživanja pokazuju da već tokom prve nedelje od prestanka pušenja dolazi do poboljšanja zdravstvenog stanja, simptomi hroničnog bronhitisa su blaži, a posle tri meseca, kod 77 % bivših pušača kašalj se smiruje. Posle tri godine od prestanka pušenja simptomi hroničnog bronhitisa potpuno nestaju kod većine bivših pušača.

Izvor: A.V./ Kurir.rs