PREKIDI DISANJA U SNU SKRAĆUJU ŽIVOT: Što ih je više posledice su opasnije - od hipertenzije do SRČANOG I MOŽDANOG UDARA
Slip apnea predstavlja ozbiljan poremećaj koji uzrokuje da tokom sna “zaboravljamo da dišemo“ odnosno da na trenutke zaista prestajemo sa disanjem. Istraživanja pokazuju da što je više kratkih prekida disanja u snu, opasnije su posledice po organizam – od povišenog krvnog pritiska, depresije, seksualne disfunkcije, pa do srčanog ili moždanog udara.
Prestanak disanja i izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve tokom spavanja, koji traju duže od deset sekundi, nazivaju se slip apnea. Ova bolest, koja se najčešće povezuje s hrkanjem, kažu stručnjaci, skraćuje životni vek i može da prouzrokuje moždani i srčani udar, kao i druge zdravstvene tegobe.
- Pacijenti koji hrču u određenim intervalima sna prestaju da dišu, da bi posle izvesnog vremena, uz jako i glasno hrkanje, pokrete, a nekada i napor celog tela, prodisali. O ovome nam obično svedoče partneri pacijenata, jer se on sam toga ne seća – objašnjava prim. dr sc. med. Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog.
Može da izazove i naprasnu smrt
Zbog svega toga, kaže naša sagovornica, smanjuje se i dotok kiseonika, što može da izazove brojne tegobe, a u najgorem slučaju i naprasnu smrt bolesnika.
– Po težini apnea može biti laka, srednje teška i teška. Kod lake se beleži između pet i 15 prekida disanja na sat, srednje teška je ako postoji između 15 i 30 prekida disanja na sat, a o teškoj apnei govorimo ukoliko pacijent ima više od 30 prekida disanja na sat.
Zbog ovoga ljudi zaspe za volanom
Simptomi apnee su hrkanje, isprekidan san, osećaj pritiska na grudni koš, potreba pacijenata da duže spavaju, znojenje...
– Pacijenti se ujutru bude umorni, oznojeni, neobjašnjivo preplašeni. Tokom dana su pospani, a vozači se uspavaju za volanom. Česte su jutarnje glavobolje, prisutna je dekoncentracija, zaboravnost, česte promene raspoloženja i seksualna disfunkcija. Po najnovijim istraživanjima, čak trećina vozača koji su zaspali tokom vožnje i tako izazvali saobraćajnu nesreću bolovalo je od slip apnee – navodi doktorka Radosavljević.
Slip apneu mogu imati i deca
Rizik da obole od slip apnee postoji kod osoba koje su gojazne, hrču, koriste alkohol, antidepresive, sedative, imaju nosne devijacije i druge promene, određeni oblik ždrela, ali i neke pridružene bolesti.
– Starosna dob ovde nema značaja, ali nešto češće obolevaju muškarci. Slip apneu mogu imati čak i deca, kada je ona posledica uvećanja trećeg krajnika, i leči se operacijom.
Dijagnoza se postavlja upotrebom specijalnih aparata koji, slično holteru, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja, ali i sve druge događaje tokom spavanja.
– Metoda se zove polisomnografija, a pacijent je priključen na aparat u toku spavanja. Analizom svih podataka postavlja se dijagnoza i određuje se stepen težine bolesti.
Nekada mora da se leči i hirurški
Za lečenje se najčešće preporučuje upotreba aparata koji se preko posebnih maski koriste u snu i koji dišu umesto pacijenta u trenucima pauza u disanju.
- Jedan broj slučajeva slip apnee i hrkanja leči se hirurški, a postoje i specijalne proteze za nos, vilicu ili jezik.
Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike: Na listi i one uobičajene iz creva ili stolice