O prvim simptomima, dijagnostici i načinu lečenja govori prof. dr Ana Vidović, hematolog, načelnica odeljenja za akutne leukemije, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Koji su prvi simtomi akutne leukemije a koji su ujedno i alarm za hitno javljanje lekaru?
- Simtomi akutne leukemije nisu posebno karakteristični. Obično se pacijenti žale na malaksalost, brzo zamaranje, što je posledica malokrvnosti. Takođe se može javiti povišena telesna temperatura, gušobolja ili neki drugi vid infekcije, koji nastaju zbog pada broja takozvanih neutrofilnih granulocita koji nas brane od različitih infekcija, posebno bakterijskih - kaže prof. dr Vidović i dodaje:
- Međutim, najkarakterisitičniji znak je pojava krvarenja po koži, u vidu sitnih tačkica (petechiae), modrica (hematomi) ali i krvarenja iz desni, nosa ili produženih menstruacionih krvarenja kod žena u generativnom dobu. Upravo sklonost ka krvarenju je najalarmantniji znak, koji vrlo brzo dovodi pacijenta kod lekara.
Kako izgleda dijagnostika ovog oboljenja?
- Pacijent sa promenama u krvnoj slici, koje se mogu sastojati u povećanom broju leukocita kod oko 60% bolesnika, ali i sa normalnim, pa čak i sniženim brojem leukocita kod preostalog broja pacijenta, zatim sa pojavom mladih ćelija u leukocitarnoj formuli, takozvanih blasta uz čestu pojavu anemije, kao i sniženog broja trombocita, biva vrlo brzo upućen kod nadležnog hematologa. Na Klinici za hematologiju, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, se primenjuju algoritmi dijagnostike i terapije akutnih leukemija, koji su usklađeni sa aktuelnim međunarodnim vodičima.
Osnovna dijagnostička analiza je aspiracija koštane srži, koju izvode iskusni hematolozi, u lokalnoj anesteziji.
- Intervencija traje par minuta i pri tome se iz jednog uboda uzima nekoliko kubnih centimetara kostne srži za različite analize. One će odrediti tip i podtip akutne leukemije. Iskusan hematolog će reći da ne postoje dva bolesnika sa istom akutnom leukemijom. Najvažniji prognostički parametar u akutnim leukemijama je citogenetsko/molekularni nalaz, koji određuje i vrstu dodatne, ciljane terapije, ukoliko je potrebna i na raspolaganju - kaže prof.dr Vidović.
Koliko dugo traje lečenje?
- Akutne leukemije se leče primenom kombinacije citostatika, uz svu potrebnu dodatnu terapiju, kao što je transfuzija eritrocita, trombocita, ali i primenu antimikorobnih lekova, ukoliko se pojave infektivne komplikacije. Obično se primenjuje II- IC ciklusa hemioterapije, sa razmakom od oko mesec dana. Oko trećine tj. polovine bolesnika su kandidati za nastavak terapije transplantacijom matičnim ćelijama hematopoeze. Otvoreno se razgovara sa pacijentom o svim vidovima terapije, a odluka se donosi konzilijarno. Posebno je pitanje lečenje pacijenata starijih od 65 godina, kao i pacijenata sa određenim hroničnim bolestima, za koje postoje posebni protokoli lečenja - objašnjava profesorka i dodaje:
- Takozvani inovativni lekovi, koji zapravo to odavno nisu u svetu, su u našoj zemlji dostupni primenom određenih članova (član 9, of labell) jer nisu na pozitivnoj listi RFZOa. Neophodno je da RFZO posveti veću pažnju stavljanju ovih lekova na pozitivnu listu (na primer anti FLT3 agensi, hipometilacioni lekovi, kao i inhibitori antiapoptotskih proteina), posebno s obzirom na to da nekoliko decenija unazad nije stavljen ni jedan lek za lečenje akutnih leukemija na pozitivnu listu. Tim pre što su ovi lekovi namenjeni pacijentima sa lošijom prognozom, upravo jer imaju određene markere bolesti, zbog kojih primena standardne hemioterapije nije dovoljna za njihovo izlečnje.
Da li se i koliko često bolest vraća?
- Stopa postizanja remisije je relativno zadovoljavajuća i prosečno iznosi od 50-80%, zavisno od tipa leukemije. Problem predstavlja mogućnost povratka bolesti (tzv. relaps), koji se može javiti kod oko 30% bolesnika. Naravno i za ove bolesnike postoje protokoli koji se primenjuju - objašnjava prof. dr Vidović.
Od akutne mijeloidne leukemije bolovao je proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović. Dijagnoza je postavljena u julu 2019. godine, uspešno je izlečen ali se bolest vratila 2022. Njemu je posle tri ciklusa hemoterapije bila urađena i transplantacija koštane srži, ali je lečenje, nažalost, bilo neuspešno. Preminuo je u decembru te godine.
Da li bolest češće pogađa određene grupe ljudi, koji su faktori rizika?
- Još uvek nema ubedljivih naučnih dokaza da su akutne leukemije nasledne bolesti. Međutim, u nekim naslednim bolestima kao što je Daunov sindrom (trizomije hromozoma 21), zatim neki poremećelji hromozoma i telomera, kao što je Fanconijeva anemija, Shwachman-Diamond sindrom, kao i stanja sa agamaglobulinemijama i druga, imaju veću sklonost. Postoji, naravno, veliki broj štetnih uticaja iz spoljašnje sredine, kao što je dejstvo različitih hemikalija, posebno na bazi benzena, zatim sastojci pesticida, aditiva iz hrane, jonizujućeg zračenja, kao i neki virusi koji svakako imaju uticaja na razvoj leukemije. Pacijenti koji su već lečni primenom citostatika ili zračne terapije, zbog drugih maligniteta, takođe imaju nešto veći rizik od razvoja akutnih leukemija, koje se zovu sekundarne ili terapijom izazvane leukemije - kaže prof. dr Vidović.
Prave preventive za razvoj akutnih leukemija nema
- Svakako je važno pratiti stanje svog organizma, kontrolisati krvnu sliku i celokupnu biohemiju krvi, voditi zdrav život, sa dovoljno fizičke aktivnosti i balansiranom ishranom. I ono što je takođe jako važno, možda i najteže, izbegavati stres i gledati na život sa vedrije strane.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
