Najnovije vesti

Usporen rad srca ne ugrožava život: Ipak, kod starijih pacijenata stanje se prati uz holter i ugrađuje pejsmejker
Foto: Shutterstock, Promo

prof. dr Dragan SImić, kardiolog

Usporen rad srca ne ugrožava život: Ipak, kod starijih pacijenata stanje se prati uz holter i ugrađuje pejsmejker

Saveti stručnjaka -

Kada se govori o problemima sa radom srca, obično pomislimo na ubrzan srčani ritam i tahikardiju tj. ubrzani rad srca. Međutim, može se javiti i usporen rad srca najčešće kod starijih osoba, ali i kod mlađe populacije, naročito aktivnih sportista. Da li ova pojava opasna po zdravlje i da li se i na koji način leči, za Kurir Zdravlje govori prof. dr Dragan SImić, kardiolog.

Usporen rad srca je patološko stanje koje je najčešće vezano za ljude u starijoj životnoj dobi, gde dolazi do značajnog usporavanja srčanog ritma.

- To je vrsta aritmije koj se zove bradikardija i ti pacijenti osećaju vrtoglavicu, nesvesticu, zanošenje i u nekom momentu može doći i do gubljenja svesti. Dakle, kod starijih ljudi nagli gubitak svesti je često posledica značajnog usporavanja srčanog rada kada postoji pauza između dva srčana otkucaja koja je veća od 2,5 sekunde. Ti pacijenti su u daljoj dijagnostici za holter monitoring, kada po dva do tri dana treba da nose ove uređaje, i najčešće završavaju sa takozvanim antibradikarnim pejsmejkerima - kaže prof. dr Simić.

Bradikardija tj. usporen rad srca može se, međutim, javiti i kod mlađih ljudi.

- Ovo je često pojava koja prati bivše sportiste koji imaju dominaciju parasimpatičkog sistema, gde su njihovi otkucaji u minutu između 48 do 56-60 otkucaja maksimlno i ovo je glavna karakterisitika takozvanog „sportskog srca“. Ovo nije patološko stanje, ne može da se leči i ne postoji opasnost da zbog toga dođe do iznenadnog srčanog zastoja i smrti - objašnjava prof. dr. Simić.

Optimalan broj otkucaja srca je 56 do 64 u minuti
Optimalan broj otkucaja srca je 56 do 64 u minuti foto: Shutterstock

Sporoji rad srca - duži životni vek

On ističe da je u opštoj populaciji optimalan broj otkucaja srca, čemu bi svi mi trebalo da težimo, 56 do 64 otkucaja u minuti i da ta populacija ljudi ima najbolju prognozu.

- U savremenoj kardiologiji postoje razne teropije da čovek rođenjem ima determinisan određeni broj otkucaja srca. Tako da su osobe, koje recimo imaju tahikadriju i imaju otkucaje srca preko 90-92, ili čak 100-110 otkucaja u minuti, u nešto lošijoj situaciji nego oni čiji su otkucaji recimo oko 60 u minuti. Napravljena je takođe jedna paralela sa životinjama. One životinje koje imaju dominantno spor rad srca, kao što su recimo kornjače sa Galapagosa, koje imaju 7 do 9 otkucaja u minitu, žive od 150 do 200 godina. Sve životinje kod kojih je dominantan simpatikus, tj. one koje imaju izuzetno brz rad srca, imaju znatno kraći životni vek - objašnjava doktor.

Takođe, stručnjaci u jednoj američkoj studiji su ovo potvrdili.

- Rađena je studija koja je pratila 200.000 ljudi u Americi gde su naučnici došli do zaključka da duži životni vek ima populacija kod koje se primećuje nešto usporeniji rad srca. I kod pacijenata koji imaju ubrzan srčani rad i hipertenziju, ono što prvo radimo jeste da snižavamo krvni pritisak tj. lekovima usporavamo rad srca. Takođe, ljudima koji imaju koronarnu bolest, kao i posle infarkta, daju se betablokatori kako bi se usporio rad srca i kako bi se doveo na tih 60 otkucaja u minuti - nadovi prof. dr Simić.

Pauze u otkucajima od 2,5 do 3 sekunde dovode do gubitka svesti

Iako usporen rad srca uglavnom nije životno ugrožavajući, kod starije populcije ugrađuje se pejsmejker.

- Dakle, posebna pažnja treba da se obrati kod starijih osoba jer čim postoji pauza između otkucaja 2,5 do 3 sekunde, dolazi do gubitka svesti, iako to kratko traje, postoji opasnost od povreda usled pada, iako pacijent posle minut-dva ustane i normalno funkcioniše. Usporen rad srca ne stvara neke dramatične probleme ali najčešće su u pitanju te centralne tegobe – ljudi se zanose, imaju blagu vrtoglavicu, malaksali su.

A najšeći simptom kod starije populacije je upravo pad. Kada se tako nešto desi, tj. kada je pauza između otkucaja po nekoliko sekundi, starijim pacijentima se ugrađuje pejsmejker.

- Inače se kod starije popuacije na bilo koju naznaku problema sa srcem stavljaju holteri - zaključuje prof. dr Simić.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track