- Pored opštih faktora, načina života, fizičke aktivnosti i slično, jedini dokazani faktor rizika za nastanak karcinoma dojke jeste višak estrogena u organizmu, i on može biti okidač. Zato je važno voditi računa o njegovom nivou naročito kod žena u menopauzi gde je masno tkivo mesto gde se proizvodi estrogen i zato je gojaznost faktor rizika za karcinom dojke. Takođe, prekomerno unošenje egzogenog estrogena bilo da je to u obliku hormonskih tableta, ili je u pitanju veliki broj pokušaja vantelesnih oplodnji, može biti rizik ali naravno ne kod svih žena. Mi ne znamo koje su žene pod povećanim rizikom i zato je neophodno da se te žene češće kontrolišu - kaže dr Cvetanović.
Prema njenim rečima u faktore rizika spada i rana menarha kao i kasna menopauza što je opet povezano s tim dugim periodom izloženosti žene visokom nivou estrogena.
- Estrogen je jedan od faktora rizika zato što postoji podtip karcinoma dojke čije ćelije imaju receptore za estrogen i on može biti okidač za nastanak tog podtipa karcinoma dojke. Problem je što mi ne znamo koje su žene pod povećanim rizikom i zato je bitno da delujemo preventivno održavanjem optimalne telesne težine i ne uzimanjem hormosnkim tableta osim gde nije strogo medicinski indikovano.
Doktorka Cvetanović smatra da se kontraceptivne pilule kod nas previše često daju, i u slučajevima gde to nije neophodno.
- Mislim da se kod nas hormonske tablete prekomerno upotrebljavaju i tamo gde to nije neophodno. Recimo, u Americi je zabranjeno za simptome menopauze davati kontraceptivne pilule a kod nas se često ženama savetuje da na taj način smanje simptome. Nama se često javljaju pacijentkinje koje navode da su deset godina i više koristile kontraceptivne pilule iz različitih razloga, a posle toga su dobile karcinom. Dakle, savet je da gde nije neophodno, zaista ih treba izbegavati.
Iako su nasledni faktori za pojavu karcinoma dojke veoma bitni, njihov procenat je mali, svega pet do 10 odsto.
- Nasledni karcinomi dojke nisu toliko česti, i njihov procenat je nekih pet do 10 odsto. Kada se u jednoj porodici nađe više obolelih od karcinoma dojke, to je zato što je incidenca ove vrste raka jako velika. Inače, ako se nađe da je žena nosilac štetna mutacije za nasledni karcinom dojke, te žene češće moraju da obavljaju kontrolne preglede, a testiraju se i srodnici jer je 50 % šansa da se ta mutacija prenese i na decu. Takođe, žene koje su nosioci štetnih BRCA mutacija (Brca 1 i Brca 2 - humani geni zaduženi za stvaranje tumor supresorskih proteina) u konsultaciji sa multidisciplinarnim timom mogu da budu podvrgnute profilaktičkoj hirurgiji dojke i jajnika i one imaju pravo na rekonstrukciju dojki o trošku RFZO-a.
Doktorka Cvetanović ističe pre svega važnost samopregleda, ali i redovnih ultrazvučnih tj. mamografskih kontrola.
- Već od 25. godine treba krenuti sa samopregledima i sa jednim ultrazvučnim pregledom godišnje, a od 45. godine sa mamografijom na svake dve godine. Ukoliko je kod mlažih žena potrebna dodatna dojagnostika pored ultrazvuka može se uraditi magnetna rezonanca dojki. U slučaju sumnjivih promena na mamografiji, ultrazvuku ili magnetu radi se biopsija uočene promene- zaključuje dr Cvetanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Olivera Marković
NE PROPUSTITE
