Lekovi mogu da ublaže tegobe koje nas trenutno muče, ali često se dešava da izazovu i potpuno nove zdravstvene probleme. Među prvima na listi su alergije.
– Kod osoba sklonim alergijama imunološki sistem reaguje prejako i pokušava da zaštiti organizam od inače neškodljivih materija koje se nalaze u prirodi, stvarajući antitela protiv njih. Kod osoba koje nisu alergične imunološki sistem priprvom kontaktu s alergenom, u ovom slučaju sa lekom, zapamti alergen kao materiju koja nije štetna i ne preduzima ništa pri ponovnim kontaktima s istom supstancom. Kod alergičnih osoba imunološki sistem burno reaguje kao da se radi o infekciji, i tako nastaju simptomi alergije – objašnjava dr Miljković.
Alergije se manifestuju na najrazličitije načine.
- Prava alergijska reakcija se lako prepoznaje. Počinje obično desetak minuta nakon uzimanja leka, a tipični simptomi su crveni pečati po licu i telu, svrab, otoci očiju, usana i jezika, gušenje, nadražajni kašalj, povraćanje, koji dovode do pada pritiska i gubitka svesti – objašnjava dr Miljković.
Najviše smo alergični na penicilin
Alergijska reakcija može da se javi na bilo koji lek, nekada kada ga uzimate prvi put, a nekad čak i ako ste taj isti lek ranije koristili.
- Najčešće alergijske reakcije su na antibiotike (peniciline, cefalosporine, karpapeneme), acetil-salicilnu kiselinu (aspirin i andol), nesteroidne antireumatike (diklofenak, brufen), sulfonamide, vakcine, na vitamin B1, baktrim, jod.... – kaže dr Miljković.
Najčešće smo alergični na penicilin, aspirin, andol, brufen, vitamin B1... Osobe alergične na jedan lek imaju čak 15 puta veći rizik od alergije na još neki lek.
Način primene, trajanje lečenja, doza i učestalost primene leka utiču na pojavu alergije. Zanimljivo je da su kožne alergijske reakcije na lekove znatno češće kod žena, a osobe alergične na jedan lek imaju čak 15 puta veći rizik od alergije na još neki lek. Dobra vest je da se alergije na lekove prilično lako dokazuju.
- Osim anamneze i razgovora sa pacijentom, neophodno je uraditi i krvne analize. Povišena IgE antitela i prisustvo eozinofila u krvnoj slici dokazi su da je reč o alergiji.
Zanimljivo je da su kožne alergijske reakcije na lekove znatno češće kod žena, a osobe alergične na jedan lek imaju čak 15 puta veći rizik od alergije na još neki lek.
Antihistaminik je obavezan
Lečenje najviše zavisi od vrste alergijske reakcije. Svaka sistemska reakcija, anafilaktički šok, zahteva hospitalizaciju i 24-časovno posmatranje.
- Ako se alergija manifestovala samo kožnim osipom, dovoljno je uzeti tablete antihistaminika ili kožu premazati određenim lekovitim kremama i mastima. Svaka jača alergijska reakcija na lek zahteva pregled lekara. Baš kao što spontano nastanu, alergije na lekove mogu isto tako i da prođu. S vremenom se imunološki sistem menja, pa je sasvim moguće da alergija prođe sama od sebe – kaže dr Miljković.
NE PROPUSTITE
