Nutritivna alergija se javlja u najranijem detinjstvu i najčešće prevazilazi s pubertetom, a o tome kako da znamo da naše dete ima alergiju i koji je test najpouzdaniji govori dr Gordana Petrović, alergolog imunolog sa Intituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”.
- Alergija na nutritivne alergene nije retka pojava u najranijem detinjstvu, odnosno u odojačkom uzrastu i najčešće se može potvrditi u trenutku uvođenja mešovite ishrane, mada se u ređim situacijama može uočiti i pre toga, ukoliko recimo postoji osetljivost na proteine kravljeg mleka. Najpouzdaniji pokazatelj alergijskih reakcija na neki od nutritivnih alergena jeste ispoljavanje osipa na koži, nekada povraćanja, pojava prolivastih stolica, suvi, nadražajni kašalj, kijanje, obilna sekrecija iz nosa, sekrecija u očima ili otežano disanje, što je ređe, i to neposredno u kontaktu sa određenom namirniciom ili ubrzo nakon što je dete pojelo neku od namirnica – objašnjava dr Petrović.
Najpouzdaniji pokazatelj alergijskih reakcija na neki od nutritivnih alergena jeste ispoljavanje osipa na koži
Ukrštena osetljivost
Rezultati testova često nisu značajno pouzdani, dodaje doktorka, te je najbitnija takozvana klinička minifestacija koju roditelji mogu da vide u svakodnevnom životu.
Međunarodna nedelja nutritivnih alergija obeležava se od 10-17. maja.
- Kada govorino o alergološkim ispitivanjima, postoji kožni test koji se može sprovesti (prik i peč) i postoji testiranje iz uzoraka krvi. Kožni test se radi kao dijagnostički u situacijama kada ne možemo potpuno da procenimo čak i intenzitet alergijske reakice i rezultat ovog testa uklapamo isključivo u kliničku sliku, odnosno u ispoljene simptome. Takođe, rezultate koje dobijemo iz uzoraka krvi, dakle kada određujemo specifična IgE antitela na određenu namirnicu, iako su manje pouzdani od kožnog testa, i njih uvek posmatramo samo u okviru ispoljenih tegoba. Visoke klase ovih antitela, koje se mere od 1. do 6. klase, zaista mogu pouzdano da govore u prilog alergijske senzibilizacije na određenu hranu, dok niže klase do treće, nekad čak i četvrte, ne moraju da budu mnogo ubedljive. To je naročito zbog toga što vrlo često postoji ukrštena osetljivost na određene namnirnice. Tada savetujemo roditeljima, da ukoliko dete nema kliničke, ispoljene, vidljive tegobe nakon unošenja neke namirnice, tipa citrusno voće, kikiriki, orašasti plodovi, meso, jaja, bez obzira na rezultat testa, ne treba da se stavlja na eliminacionu dijetu.
Kom testu verovati?
Testiranje se radi tek nakon precizno uzetih anamnestičkih podataka od roditelja. Jako je bitno da roditelji pre nego što se odluče da negde u nekoj od privatnih laboratorija izvade krv detetu ili urade bilo kakvu analizu, dođu na pregled kod lekara.
- Lekar je taj koji će podrobno ispitati koje tegobe dete ispoljava i proceniti koje testiranje je indikovano. Zbog čega to govorim? Neretko sam u imala prilike da vidim da se urade paneli ispitivanja na ove alergene iz kojih ne dobijamo značajnu informaciju. Ili to budu paneli u kojima nije ispitivan dovoljan broj alergena ili to bude neki meštoviti panel u kome se ispituje i alergija na respiratorne alergene, iako dete nema ove simptome, ili se čak određuju neka IgG antitela, koja nam ne govore u prilog senzibilizacije, već naprotiv oporavka od te senzibilizacije. Zbog toga je jako bitno da se pre bilo kakvog ispitavanja konsultuje lekar, a onda se određuje kojim će se redom obaviti ispitivanje. Obično je vrlo smislenije prvo uraditi kožni test, a nakon toga sprovesti ispitivanje i iz krvi – savetuje alergolog.
Koji test je najpouzdaniji? Šta ako peč test pokazuje recimo reakciju na ribu, a prik ne? Kom testu verovati?
- Onom iz realnog života. Ukoliko dete ima alergijsku reakciju u kontaktu sa ribom, ako je dodiruje, ako je izloženo isparenjima dok se ta riba priprema, čak iako je u susednoj prostoriji tokom prirpreme, ako ima reakciju dok jede ribu ili neposredno nakon štoga, onda možemo govoriti i o pouzdanosti rezultata istraživanja. Dakle, sam test za sebe, bez toga da je dete ispoljilo alergijsku manifestaciju, ne znači nista.
Dijeta i imunoterapija
Za razliku od alergijske reakcije na proteine kravljeg mleka ili na proteine ili neke druge komponente iz jaja, reakcija na kikiriki, pa i na oprašaste plodove se mnogo teže prevazilazi odrastanjem, odnosno često spontano ne nestaje sa pubertetom.
- Ovo je obično vrlo intenzivna, burna alergijska reakcija i zahteva neretko doživotnu eliminaciju ove namirnice iz ishrane. Ono što je za nas za sada delimična frustracija jeste što još uvek nemamo efikasu biološku ili imunoterapiju kojom kojom se ova alergija može izlečiti. Poslednjih godina se vrlo ozbiljno radi na tome da se usavrši oralna imunoterapija koja bi mogla značajno da olakša i promeni kvalitet života kod osoba koje su alrgične na kikiriki i na orašaste plodove i mi se nadamo da će se terapija brzo unaprediti, kao i de će biti dostupna i kod nas. Radimo na tome – kaže dr Petrović.
Za više informacija o alerijama pogledajete sajt Nacionalnog udruženja Alergija i ja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
