Za razliku od unutrašnjih organa, gde je mnogo je teže uraditi pregled, koža je jedini otkriveni, dostupni organ i to treba iskoristiti. Pregledi su vrlo jednostavni, laki, a jedan mali dermoskop ponekad može da napravi razliku između života i smrti.

Dermoskopija, koja u prevodu znači "pregled kože" je vizuelna metoda ili način da se pregleda neka promena na koži, pigmentovana ili nepigmentovana. Ono što najčešće dovede ljude dermatoskopiju je promena na koži koja ih uplaši, koja ih svrbi, boli ili je porasla, kaže dermatolog Svetlana Minić. Međutim, maligne promene se po pravilu ne manifestuju kroz bol i svab, a kod mladih su sve učestalije.

- Često se dešava da neka promena koja je neprimetna, koja je bez ikakvih tegoba, ima maligni potencijal i najčešće jeste tako. Karcinomi ne bole i ne srvbe, retko kad daju tegobe, i oni se vrlo često slučajno otkriju ili se otkriju kad postanu baš primetni. Dermoskopija služi za pregled kože, odnosno kožnih promena, prvenstveno pigmentacija, mada se mogu gladati i nepigmenovane promene i postoje pravila kada možemo da odredimo da li je promena benigna ili maligna, kakave je prirode, šta treba očekivati i kakvo je dalje lečenje. To nam je veliki putokaz za smer šta dalje raditi - kaže dr Minić.

Lakše praćenje pacijenata

Postoji nekoliko vrsta dermoskopije, najosnovnija je ručna, pomoću ručnog dermoskopa, koji daje jako dobru, kvalitetnu sliku, ali tu se svaka promena mora pregledi "peške", odnosno ručno.

svetlana-minic.jpg
Privatna Arhiva 

- Ono što nama sada pomaže je digitalna dermoskopija. Postoji snimanje celog tela, svih promena, taj snimak se drži u računaru i kad se rade kontrolni pregledi onda se snimci upoređuju, što znatno olakšava praćenje pacijenata. Tako lakše vidimo da li je nešto novo, da li se nešto uvećalo, promenilo na ovaj ili onaj način i možemo da proverimo o čemu se radi - navodi doktorka.

Kome se preporučuje dermoskopija?

Dermoskopija se prvenstveno preporučeje osobama koje imaju puno pigmentacije, bilo koje vrste, mladeže, fleke, keratoze, generalno više od 50 mladeža ili fleka. Što je čovek stariji, to je i veća verovatnoća da ih ima više, dodaje dermatolog.

- Najbolje bi bilo da se pregledaju svi, a to znači i mladi posle 20. godine. Idelano bi bilo da se rade godišnji preventivni pregledi i onda znamo na čemu smo, mada je to malo verovano. Kod mladih su posebno u riziku osobe koje imaju porodičnu istojiju raka kože ili su posećivale solarijum ili imaju istoriju gorenja na suncu, tj. opekotina, kao i one koje često borave na suncu nezaštićene ili imaju svetlu put - navodi dermatolog i dodaje:

- Imate osobe koje imaju samo jednu primetnu promenu i jako maligni melanom u smislu agresivni, a imate i nekog sa 200 mladeža ko nema ništa.

Često je jako teško odrediti ko treba da ode na pregled, a kako je pravilo da nema pravila, dermoskopija se preporučuje svima.

dermatoskopija-1017095722.jpg
Shutterstock 

- Melanom, nažalost, sve češće napada mlade osobe i to jako mlade, u 20-im godinama. Zapravo, to je jedan od najčešćih kancera među mladima, a ujedno je i jedan od najmalignijih, najagresivnijih. Imate, recimo, mlade osobe koje imaju melanom sa 20 godina i imate one sa 80 godina, s tim što je kod ovog sa 20 njegov melanom mnogo agresivniji nego kod onog sa 80, jer je ogranizam mlad i kancer se brže širi. Zato je jako važno da izbegavate duži boravak na jakom suncu.

Za razliku od unutrašnjih organa, gde je mnogo je teže uraditi pregled, koža je jedini otkriveni, dostupni organ i to treba iskoristiti.

- Pregledi su vrlo jednostavni, laki, dostupni, jedan mali dermoskop je dovoljan da se nešto pogleda - poručuje dr Minić.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.