Spirometrija je dijagnostička procedura koja može da otkrije mnoge probleme, od onih najtežih, poput tumora, opstruktivnih bolesti pluća, astme, fibroze, emfizema, pa sve do bronhitisa.
Jako je važno da se spirometrija pravilno uradi
Pitali smo prim. dr Tatjanu Radosavljević, pneumoftiziologa, kako izgleda ova dijagnostička procedura i koliko može da bude korisna u potrazi za alergijama i drugim plućnim bolestima.
- Spirometrija je dijagnostična metoda u pumologiji koja se vrlo jednostavno radi, to je tzv. merenje plućnog kapaciteta. U prošlosti, to su bili veliki aparati, koji su se mogli da nađu samo u specijalizovanim ustanovama. Napretkom tehnologije, sada su spirometri mali uređaji koji se relatno lako koriste. Međutim, jako je važno da se spirometrija pravilno uradi. Naime, pacijent diše u aparat najpre potpuno mirno kao kada spava ,i to se sve beleži u nalazu. Potom pacijent udahne jako, do granica maksimuma, i u prvoj sekundi izduva što veći deo vazduha iz pluća. Tako aparat beleži i pravi posebnu krivulju koja se zove - “protok volumen” - objašnjava doktorka Radosavljević.
Veoma je važno da se pacijent pridržava uputstava koje dobije od lekara i da kvalitet izvođenja testa bude adekvatan, kako bi se rezultati spirometrije tačno interpretirali. Rezultat testa očitava računar i parametri se ispisuju na papiru u obliku dijagrama.
Test jasno pokazuje sve funkcije pluća, da li je protok vazduha u plućima očekivan u zavisnosti od pola, visine, težine i godišta pacijenta ili je smanjen usled bronhijalne astme, opstruktivne bolesti pluća, tumora ili neke druge bolesti. Alergijska astma i hronična opstruktivna bolest pluća su poremećaji kod kojih nam je korišćenje spirometrije posebno značajno.
Značajna procedura u otkrivanju alergijske astme
Na toj krivulji, ističe naša sagovornica, mogu se videti, pre svega, smanjeni kapaciteti, tj. smanjena količina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi (FEV1-forsirani kapaciotet u prvoj sekundi tokom izdisaja ili ekspirijuma), kao i ukupan udahnuti kapacitet, tzv. - vitalni kapacitet.
- Njihov odnos može da ukaže i na tzv. početne opstruktivne promene. Istovremeno se na samoj krivulji mogu zapaziti i tzv. smanjenje protoka i u najmanjim delovima pluća, što je od naročitog značaja za otkrivanje alergijskih astmi. Postoji još jedan, još jednostavniji uređaj, koji je nažalost pomalo zaboravljen, a koji se zove merač vršnog protoka. i koji mogu da koriste i sami pacijenti. U njega se tri puta u toku dana jako dune, pojave se vrednosti vršnog protoka. Ukoliko ta vrednost jako varira i ovo može da služi za otkrivanje alergijske astme - navodi doktorka.
Kada se preporučuje spirometrija?
- Potvrda ili isključivanje oboljenja pluća
- Praćenje lečenja respiratornih oboljenja
- Dijagnoza opstruktivnih i restriktivnih bolesti pluća
- U sklopu preoperativne procene pacijenata
- U sklopu procene fizičke spremnosti
- U sklopu procene radne sposobnosti
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
