Pitali smo prof. dr Jasminu Ćirić, endokrinologa sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ko je u rizičnim grupama kod kojih se rade dodatne analize pre začeća.
- Tiroidne bolesti su česte, ali su sedam do 10 puta češće kod žena. Zato je logično pretpostaviti da se mogu očekivati i u reproduktivnom periodu koji je danas produžen, a ne samo u ranoj mladosti. Na trudnoću dominantno utiču poremećaji u funkciji štitne žlezde. Čak su manje bitni čvorići i karcinomi, jer kada je poremećaj u funkciji prisutan, on direktno utiče na zatrudnjivanje i samu trudnoću - objašnjava profesorka.
Ukoliko problem sa štitnom žlezdom postoji kod muškaraca, to takođe ima uticaj na plodnost.
- Problemi sa štitnom žlezdom kod muškaraca takođe mogu da utiču na reprodukciju u smislu da muškarci imaju manje potencije a i sam kvalitet spermatozoida je izmenjen. Kod postojanja hipertireoze tokom trudnoće potreban je čitav tim lekara, jer plod može biti značajno ugrožen, kao i majka. Što se tiče hipotireoze, ona se lakše leči - objašnjava prof. dr Ćirić.
Nizak nivo tiroidnih hormona može ometati oslobađanje jajne ćelije iz jajnika (ovulacija), što narušava plodnost, navodi Mejo klinika.
Ko mora da proveri hormone štitne žlezde pre trudnoće?
Žene koje imaju problem da ostanu u drugom stanju ili su u rizičnim grupama, treba da provere hormone štitne žlezde.
- Sve žene koje imaju problem sa fertilitetom, znači da uopšte zatrudne, ili su imale spontani pobačaj, moraju da provere tiroidne hormone, naročito ako su u pitanju relativno starije žene koje imaju asistiranu reprodukciju u planu. Kod njih se radi dosta analiza pa je i tiroidna provera deo te priče. Ako se kod pacijentkinje tada bilo šta nađe što odudara od granica normale, uvek se upućuje endokrinolozima, da ne bi došlo do nepovoljnog uticaja tokom stimulacije i ovulacije - kaže profesorka.
Kada se radi vantelesna oplodnja (IVF procedura - In vitro fertilizacija), objašnjava prof. dr Ćirić, povećan je zahtev da tiroidna žlezna brzo izluči određeni nivo hormona koji je potreban.
- Štitna žlezda koja ima neke defekte u tim mogućnostima, to neće moći, pa samim tim može da utiče na zatrudnjivanje tj. na samu intervenciju. Subklinička hipotiroza bila je u fokusu posljednjih decenija, zato što su studije pokazale da može eventualno da dovede do češćeg spontanog pobačaja.
U kojim slučajevima analize nisu neophodne?
Pitali smo profesorku i da li jedna zdrava, mlada žena treba rutinski da proverava hormone štitne žlezde.
- Ne bi trebalo osim ako ima povišene faktore rizika kao dijabetes ili neku autoimunu bolest kao što je vitiligo, ili ima rođake koji imaju tirodinu bolest. Porodičnu anamnezu nije uvek lako proceniti. Nekada prvo kod ćerke može da se manifestuje tiroidna bolest pa tek onda kod majke, ili recimo tetka može da ima taj problem. Sa starenjem, čak iako nema ovih faktora rizika, treba uraditi analize. Međutim, jedna mlada žena koja je u optimumu reproduktivnog statusa, dakle, medicinski gledano oko 26. godine, nema razloga da radi ove analize.
Kod već postojećih dijagnoza povećavaju se doze leka
Kada već postoji dijagnoza Hašimoto tiroiditisa (prisutna tiroidna antitela), može se desiti da se samo u trudnoći ispolji blaga hipotiroza (smanjena funkcija). Zato kod žena sa Hašimoto tiroiditisom treba proveriti hormone štitne žlezde na početku trudnoće, da bi se ispitala potreba za pravovremenim lečenjem, nadoknadom tiroidnog hormona.
- Sa druge strane, ako je žena već na terapiji zbog hipotireoze, takođe treba da proveri svoje hormone. Postoji mogućnost da su joj tokom trudnoće potrebne veće doze tiroksina, jer plod do polovine trudnoće zavisi od majčnih hormona. Malom procentu žena nije potrebno povećanje terapije, ali to mora svakako da se proveri.
Što se tiče novorođenčadi, više od 30 godina se radi neonatalni skrining na hipotireozu iz kapi krvi, odmah po rođenju. Ako se hiporiteoza otkrije i terapija se uvede na vreme, dete će se normalno razvijati. U svetu svaka treća beba nema taj skrining, jer nisu sve zemlje uložile u to, istakla je proferoska Ćirić.
Kakvu ulogu tiroidni hormoni igraju u trudnoći?
Hormoni štitne žlezde su ključni za normalan razvoj mozga i nervnog sistema vaše bebe, navodi Nacionalni zdravstveni institut (NHI - national Health Institute). Tokom prvog tromesečja vaša beba zavisi od vašeg snabdevanja hormonom štitaste žlezde, koji dolazi preko placente. Oko 12. nedelje, štitna žlezda vaše bebe počinje da radi sama, ali ne proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde do 18-20 nedelje trudnoće.
Dva hormona povezana sa trudnoćom — humani horionski gonadotropin (hCG) i estrogen — uzrokuju više izmerena niva tiroidnih hormona u krvi. Štitna žlezda se blago povećava kod zdravih žena tokom trudnoće, ali to obično nije dovoljno da bi zdravstveni radnik osetio tokom fizičkog pregleda.
Probleme sa štitnom žlezdom može biti teško dijagnostikovati u trudnoći zbog delovanja hCG i estrogena na nivo izmerenih tiroidnih hormona, ali i preklapanja simptoma koji se javljaju u trudnoći i poremećajima štitne žlezde. Neke simptome hipertireoze ili hipotireoze je lakše uočiti i mogu navesti vašeg lekara da vas testira na ove bolesti štitne žlezde.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
