Podaci iz SAD-a pokazuju da se broj porođaja smanjio kod žena mlađih od 30 godina, dok taj broj raste u grupi od 30-44 godine. U periodu od 2007. godine broj porođaja je porastao za 15 % kod žena starijih od 40 godina u poređenju sa 9 % kod žena u starosnoj grupi 35-39 godina i 1 % u grupi 30-34 godine.
Odlaganje roditeljstva ima posledice
- Trend odlaganja rađanja postoji u većini razvijenih zemalja i deo je sociološke i kulturološke evolucije gde se rađanje odlaže zbog edukacije, karijere, partnera i individualnih privatnih razloga. Odlaganje roditeljstva kao sociološki fenomen ima biološke posledice, to jest povišeni rizik od infertiliteta pre svega kod žena, ali i kod muškaraca - kaže dr Milan Milenković, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka.
Prema njegovim rečima žena se rađa sa oko 500.000-1.000.000 jajnih ćelija koje se nalaze u fazi mirovanja do puberteta.
- Hormonske promene koje nastupaju u pubertetu aktiviraju jajne ćelije i one ulaze u cikličnu fazu daljeg razvoja i sazrevanja što rezultira ovulacijom, to jest oslobađanjem jajne ćelije. Oko 1.000 jajnih ćelija krene da se razvija i sazreva, da bi samo jedna ćelija ovulirala. Taj proces se naziva folikulogeneza i traje oko 6 meseci. Folikulogeneza traje neprestano od puberteta do menopauze. Žena u proseku ovulira oko 400 puta tokom života, a samim tim ima i oko 400 menstrualnih krvarenja. Ukoliko dođe do trudnoće posle ovulacije hormoni jajnika deluju na endometrijum i matericu tako što stvaraju uslove za razvoj trudnoće.
Vremenom se jajne ćelije "troše"
Kada ne dođe do trudnoće, dolazi do menstrualnog krvarenja.
- Vremenom se jajne ćelije „troše“ i ima ih sve manje. Ne postoje matične ćelije jajnika da bi se stvorile nove jajne ćelije. Takođe, sa današnjim stepenom znanja nije moguće dobiti polne ćelije sa 23 hromozoma iz telesnih stem ćelija koje imaju 46 hromozoma. S godinama pada i kvalitet jajnih ćelija što postaje sve izraženije posle 35 godine. Tokom sazrevanja jajne ćelije prolaze kroz mejozu-proces ćelijske deobe. Mejoza ima dve faze i najčešće dolazi do greške u drugoj fazi što ima za posledicu nepravilan raspored genetskog materijala unutar ćelije.
Antimilerov hormon (AMH) i broj antralnih folikula jajnika su parametri koji pokazuju rezervu jajnika, dok su godine starosti marker za kvalitet jajnih ćelija.
Starenje materice
Starenje je degenerativni proces koji zahvata sve ćelije u organizmu, pa tako i matericu.
- Materica nije ranije bila toliko u fokusu istraživanja degenerativnih promena, ali novije studije ukazuju na starenje ćelija u svim slojevima materice, pre svega u endometrijumu. Procenat trudnoća i rođene dece je veći kod žena mlađih od 40 godina u odnosu na žene starije od 40 godina kada se genetski testiran embrion vrati u matericu. Takođe, studije gde je korišćena donirana jajna ćelija pokazuju bolje rezultate kod mlađih žena.
Broj spermatozoida opada s godinama
Broj spermatozoida kod muškaraca pada poslednjih decenija i to je verovatno deo evolucionog procesa.
- Kod muškaraca od jedne ćelije nastaju 4 spermatozoida i postoje matične ćelije za spermatozoide, tako da se stalno obnavljaju. Međutim, epidemiološke studije ukazuju da je kod starijih muškaraca potreban duži vremenski period do nastanka trudnoće, kao i da sa godinama starosti oca raste rizik za psihijatrijske bolesti kod potomstva.
Dakle, šanse za trudnoću se smanjuju posle 35 godine života žene, a to postaje naročito izraženo posle 40. godine.
- Studija iz Izraela pokazuje da 0,2 % žena dobije dete posle navršene 45. godine i to su žene koje već imaju decu. U karijeri od skoro 30 godina radeći u velikim i malim porodilištima u Srbiji, Norveškoj i Švedskoj 3 žene su rodile dete u 47-48 godini života nakon spontano nastale trudnoće.
Takođe, procenat spontanih pobačaja raste sa godinama tako da je posle 44 godine preko 50 %.
Vantelesna oplodnja sopstvenim jajnim ćelijama posle 44. godine života
Studije sa manjim brojem žena od 45 godina i starijih kod kojih je rađena vantelesna oplodnja (VTO) su pokazale da je do rađanja došlo kod 0-1,4 % žena.
- Analiza iz jednog IVF centra iz Njujorka gde je urađeno 1078 IVF postupaka tokom 20 godina je pokazala da je 4,4 % žena od 45 godina i 0,8 % žena od 46.godina rodilo dete. Kod žena od 47-49. godina nije bilo porođaja. U grupi od 47 godina 3,6 % žena je ostvarilo trudnoću, ali su sve imale spontani pobačaj. U starosnoj grupi od 45 i 46 godina procenat spontanih pobačaja je bio od 79-94%.
Publikacija iz jedne druge njujorške klinike je pokazala da je ostvareno 16 trudnoća od ukupno 728 IVF postupaka kod žena od 43-47 godina, dok je 7 rodilo dete, to jest 1,04%.
Žene koje su rodile dete imale su 43, 44 i 45 godina (po dve žene u svakoj grupi), kao i jedna od 47 godina. I u ovoj studiji je procenat spontanih pobačaja je preko 50 %.
Jedna publikacija sa Tajvana je pokazala trudnoću i porođaj posle IVF-a u 48. godini života, dok je jedna iz Indije, publikovana u časopisu "Fertilit&Sterility" prikazala porođaj u 50. godini posle IVF-a sopstvenim jajnim ćelijama.
Podaci iz IVF registra Australije i Novog Zelanda pokazuju da 0,3% žena ostvari potomstvo uz pomoć IVF postupka posle 45 godine života.
- Treba naglasiti da su sve žene koje su rodile dete imale dobru rezervu jajnika u odnosu na svoje godine ili su već imale dete od ranije. Naše iskustvo je da 3 % žena sa 44 godine rode dete posle VTO postupka.
Trudnoća i porođaj posle 40. godine
Trudnoće nastale posle 40.godine bilo spontano bilo posle IVF-a zahtevaju pojačan nadzor kako bi se identifikovali faktori rizika i time reagovalo na vreme.
- S godinama starosti raste rizik za preeklampsiju (povišeni krvni pritisak, gubitak proteina, patološke hematološke i biohemijske vrednosti u krvi), dijabetes u trudnoći i zastoj u rastu. Taj rizik se povećava u trudnoćama nastalim posle VTO postupka. VTO nosi i neke druge rizike kao što je krvarenje u trudnoći, prevremeni porođaj, decu manje telesne mase posle „svežeg“ transfera i veće telesne mase posle transfera zamrznutog embriona. Rizik za Daunov sindrom raste od 1:725 u 32. godini do 1:32 u 45.godini života, dok je rizik za spontani pobačaj preko 50 % posle 44 godine.
Carski rez je češći kod žena starijih od 40.godine, ali to nije pravilo i te žene se mogu porađati vaginalno.
Vantelesna oplodnja doniranim jajnim ćelijama
Realna opcija za ostvarivanje potomstva posle 40.godine je vantelesna oplodnja doniranim jajnim ćelijama.
- Šansa za trudnoću po jednom transferu embriona je oko 50-60 %, dok je kumulativna šansa posle tri transfera oko 70-80 %. Treba naglasiti da većina poznatih ličnosti o kojima čujemo iz medija da su ostvarile potomstvo u kasnim četrdesetim i pedesetim godinama to uradile uz pomoć IVF-a doniranim jajnim ćelijama. Trudnoća posle VTO doniranom ćelijom ima povišeni rizik i zahteva adekvatnu kontrolu.ž
Zamrzavanje jajnih ćelija i embriona
Zamrzavanje jajnih ćelija ukoliko žena nema partnera ili želi da odloži rađanje iz nekog medicinskog ili privatnog razloga je procedura koja omogućuje potomstvo sa svojim jajnim ćelijama i posle četrdesete godine.
- Ukoliko žena ima partnera i par želi decu kasnije, mogu se zamrznuti embrioni. U tom slučaju se radi VTO i zamrzavaju se embrioni koji ispunjavaju kvalitet za zamrzavanje. Najbolji rezultati su ako se jajne ćelije zamrznu pre 35. godine, ali se mogu zamrznuti i kasnije i procena je individualna. Može se reći da je u slučaju zamrzavanja jajnih ćelija žena sama sebi donor.
Trudnoća u menopauzi
Prosečna starost kada žena ulazi u menopauzu je 51. godina, a jedan odsto žena uđe u prevremenu menopauzu pre 40. godine.
- Menopauza može biti i posledica hiruškog lečenja kad se odstrane jajnici, ili posledica lečenja malignih i imunoloških bolesti citostaticima i zračenjem. Obzirom da u menopauzi ne dolazi do ovulacije i nema jajnih ćelija, trudnoća je moguća samo ako se koristi donirana jajna ćelija ili ako je žena zamrzla ranije svoje ćelije i embrione. Trudnoća u menopauzi nosi povišeni rizik. Izuzetak su žene koje su ušle u prevremenu menopauzu pre 40. godine. Kod tih žena se u prvih godinu-dve dana posle prestanka menstrualnog krvarenja nekad i desi ovulacija i dođe do spontane trudnoće.
Jedna studija iz Francuske u kojoj su praćeno 400 žena mlađih od 40 godina je pokazala da je 4 % od tih žena rodilo dete posle spontane trudnoće. Jako je važno prepoznati koje žene imaju povišen rizik za prevremenu menopauzu i savetovati im zamrzavanje jajnih ćelija, ili eventualno uraditi VTO.
Da li žena može spontano da zatrudni ukoliko nema menstruaciju?
Žene u menopauzi nemaju više jajnih ćelija ili ih ima veoma malo, ali ne mogu da se aktiviraju.
- Kada nema ovulacije, nema ni menstrualnog krvarenja. Trudnoća kada nema menstruacije je moguća jedino kod mlađih žena koje su ušle u prevremenu menopauzu, i to u prvih godinu-dve dana posle prestanka menstruacije. Kod tih žena nekada dođe do spontane ovulacije i kod žena koje imaju partnere moguća je spontana trudnoća, ali šanse nisu velike.
Trudnoća i policistični jajnici
Druga grupa žena koje nemaju menstruaciju su mlađe žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS). Kod njih je karakteristično da ima mnogo jajnih ćelija, ali se ne aktiviraju i ne dolazi do ovulacije. Međutim, povremeno dođe do ovulacije i žene koje imaju partnera mogu ostvariti spontanu trudnoću. Kod žena sa PCOS se može izazvati ovulacija lekovima i može se raditi VTO, za razliku od žena koje su u menopauzi. I kod žena sa PCOS jajne ćelije stare i posle 35. godine je teže ostvariti trudnoću.
- Spontana trudnoća i porođaj su retki posle 44. godine.
- Trudnoću je moguće ostvariti VTO postupkom kod žena starijih od 44. godine, ali su šanse jako male, naročito posle 45.godine.
- VTO posle 44. godine je prihvatljiv kod žena koje izričito ne žele donaciju jajnih ćelija, ali moraju biti detaljno informisane o šansi za uspeh, proceduri i finansijskom momentu.
- VTO ne može da reši biološki faktor starosti jajne ćelije.
- VTO doniranom jajnom ćelijom je realna opcija za rađanje u četrdesetim godinama.
- Trudnoća u menopauzi je moguća ukoliko je žena ranije zamrzla jajne ćelije ili embrione ili posle VTO doniranom jajnom ćelijom.
- Rađanje u kasnim četrdesetim i pedesetim godinama otvara etičko pitanje brige o deci.
Doktor koji pomera granice
Dr Milan Milenković, jedan je od najznačajnih doktora u oblasti ginekologije i vantelesne oplodnje, bio je deo lekarskog tima koji je obavio prvu transplantaciju materice u svetu. On je 2017. zajedno sa kolegama u Univerzitetskoj dečijoj klinici „Tiršova“ presadio matericu među jednojajčanim bliznakinjama. Prošle godine dr Milenković je bio deo tima koji je izveo prvu transplantaciju jajnika u našoj zemlji, regionu, ali i van granica Amerike.
Pripremila: Violeta Nedeljković
Izvor:drmilanmilenkovic/Zdravlje.Kurir
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
