Ovo povrće se nikada ne jede sirovo: Endokrinolog kaže: " To može podstaći stvaranje čvorića na štitnoj žlezdi"
Unos svežeg kelja, prokelja, brokolija, karfiola, kelerabe, blitve ili spanaća ne prijaju našoj najvažnijoj žlezdi, jer mogu da pokrenu stvaranje čvorića, a evo i zašto...
Postoji povrće koje ne treba da se jede sveže jer može da napravi čvorove na štitnoj žlezdi, a često ga baš u sirovom stanju ubacujemo u popularne smutije. Na ovo upozorava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog, i objašnjava kako ih je najbolje spremiti da bi se uništio njihov strumogeni efekat.
– Zeleno povrće - kelj, prokelj, brokoli, karfiol, keleraba, blitva i spanać sadrže strumogene supstance koje mogu da pokrenu stvaranje čvorova na štitastoj žlezdi. Dovoljno je da se ovo povrće termički obradi nekoliko minuta na pari i te strumogene supstance će nestati – kaže prof. dr Dimitrijević Srećković.
Spanać
Spanać je bogat hranljivim materijama, posebno gvožđem, magnezijumom, kalcijumom i cinkom, ali ovi hranljivi sastojci se lakše apsorbuju kada se spanać skuva. To je zato što je spanać prepun oksalne kiseline koja blokira apsorpciju gvožđa i kalcijuma. Zagrevanje spanaća oslobađa vezani kalcijum, čineći ga dostupnijim telu za apsorpciju. Istraživanja pokazuju da spanać na pari održava nivoe folata, vitamina B9, što može da smanji rizik od određenih karcinoma.
Blitva
Blitva se obično kuva na pari. Nema nikakvih razloga da je jedete sirovu, jer za razliku od većine ostalog povrća i voća, blitva ima više dostupnih nutrijenata kad se kuva i, što je najvažnije, termička obrada blitve nekoliko minuta na pari će iz nje ukloniti strumogene supstance.
Kelj
Kelj je najzdraviji kada se lagano kuva na pari jer deaktivira enzime koji sprečavaju telo da koristi jod, koji mu je potreban za štitnu žlezdu, što pomaže u regulisanju metabolizma.
Brokoli, karfiol i prokelj
Istraživanja su otkrila da kuvanje ovog povrća na pari čuva i vitamin C i mirozinazu, koji se bore protiv karcinoma, a mogu da se dobiju od ovog povrća. Seckanje brokolija i ostavljanje da odstoji najmanje 40 minuta pre kuvanja takođe omogućava da se mirozinaza aktivira.
Keleraba
Može da se kuva cela oko 30 minuta, ili isečena desetak minuta, da bude mekana. Biće ukusna i ako se priprema na pari, dinsta, kuva, pohuje, ili peče cela u rerni. Mlado lišće i stabljika kelerabe su takođe jestivi i sadrže više vitamina i minerala, naročito karotina i fosfora, nego zadebljali plod.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li pacijenti sa transplantiranim organima nasleđuju pamćenje i ličnost davaoca? Naučnici imaju odgovor