Hladna su vam stopala i bole vas noge? Doktor otkriva ko je u najvećem riziku od periferne arterijske bolesti

Glavni krivac za ovo stanje je ateroskleroza - proces tokom kojeg se na zidovima arterija stvaraju masne naslage, takozvani plakovi koji smanjuju protok krvi.

Periferna arterijska bolest je stanje koje pogađa arterije koje snabdevaju krvlju ruke, noge i ostale ograne i tkiva u ljudskom telu. Kada arterije izgube svoju elastičnost i postanu sužene zbog taloženja naslaga masti i drugih materija, krv ne može slobodno da teče.

- Zamislite to kao da biljka ne dobija dovoljno vode. Njene grane počinju da venu, lišće se suši, a koren slabi. Tako i naši mišići i tkiva pate kada ne dobiju dovoljno kiseonika i hranljivih materija - slikovito objašnjava hirurg.

Glavni krivac za ovo stanje je ateroskleroza - proces tokom kojeg se na zidovima arterija stvaraju masne naslage, takozvani plakovi koji smanjuju protok krvi. Ove naslage mogu na početku da deluju bezazleno, ali kako se šire, tako postaju ozbiljna prepreka za krvotok.

Kod koga se javlja?

PAB uglavnom pogađa starije osobe, ali nisu pošteđeni ni mlađi ako imaju faktore rizika. Nažalost, ljudi često ne primećuju da se nešto dešava dok problem ne postane ozbiljan, ističe dr Jocić. Glavni faktori rizika su pušenje, povišen krvni pritisak, dijabetes i povišen holesterol.

- Pušači su posebno ranjiva grupa, jer nikotin izaziva upalne procese na unutrašnjim zidovima arterija, čime ih dodatno oštećuje i ubrzava proces ateroskleroze. Da nastavimo sa alegorijama, arterije pušača nalik starim, osušenim granama koje se lako lome. Nikoton, osim toga, ubrzava proces starenja arterija i smanjuje njihov kapacitet - pojašnjava.

Osobe sa dijabetesom su takođe u velikom riziku, jer povišen nivo glukoze u krvi oštećuje krvne sudove.

- To je kao konstantan napad na tkivo, gde sitne ranice i povrede postaju teško zaceljive. Kada krv ne stiže do tih delova tela, rane ostaju otvorene i mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija - navodi.

Koji su simptomi?

Simptomi periferne arterijske bolesti često počinju blagim, gotovo neprimetnim znacima, poput osećaja hladnoće u stopalima ili blagih bolova u mišićima nakon šetnje, objašnjava dr Jocić.

- Kako bolest napreduje, simptomi postaju sve izraženiji. Ljudi osećajubolove u nogama dok hodaju, koji nestaju kada stanu.

Simptomi su signali tela koje šalje vapaje za kiseonikom - bol koji osećate pri hodu je zapravo znak da su arterije postale toliko sužene da mišići ne dobijaju dovoljno krvi, dodaje.

U uznapredovalim fazama bolesti, koža postaje hladna, rane teško zarastaju, a ponekad dolazi i do promene boje prstiju.

- Ako se ne leči, PAB može da dovede do ozbiljnih problema, uključujući gangrenu i potrebu za amputacijom - upozorava dr Jocić.

Kako se dijagnostikuje PAB?

Dijagnoza periferne arterijske bolesti je jednostavna. Najčešće se radi test nazvan indeks gležanj-ruka (ABI), koji upoređuje krvni pritisak u rukama i nogama. Kada je pritisak u nogama značajno niži, to je jasan znak problema.

Uz ABI, lekari često koriste Dopler ultrazvuk, koji im omogućava da prate protok krvi kroz arterije i lociraju suženja. U nekim slučajevima, potrebna je angiografija, koja daje detaljnu sliku arterija i pomaže nam da odlučimo o daljim koracima, dodaje doktor.

Lečenje periferne arterijske bolesti

Lečenje PAB zavisi od stadijuma u kojem se bolest nalazi. Ako se dijagnostikuje u ranoj fazi, promena načina života je najvažnija. Prestankom pušenja, uvođenjem zdrave ishrane i redovnom fizičkom aktivnošću može značajno da se poboljša protok krvi.

- Lekovi su takođe ključni. Statini, na primer, pomažu u smanjenju nivoa holesterola, dok lekovi protiv zgrušavanja krvi smanjuju rizik od stvaranja trombova - kaže dr Jocić.

Ako konzervativno lečenje ne donosi rezultate, pribegava se invazivnijim metodama, poput angioplastike ili ugradnje stenta.

- Angioplastika omogućava da mehanički proširimo sužene arterije i omogućimo krvi da ponovo slobodno teče. U težim slučajevima, neophodna je hirurška intervencija, pri kojoj se vrši zaobilaženje suženog dela arterije kako bi se uspostavio normalan protok krvi - sugeriše doktor.

Prevencija je ključ

Najbolji lek za periferne arterijske bolesti je prevencija, kaže dr Jocić.

- Ljudi moraju da shvate da krv kroz njihove arterije mora slobodno da teče kako bi celo telo bilo zdravo. Zdrav način života, izbegavanje štetnih navika i redovne kontrole kod lekara pomažu da arterije ostanu čiste i prohodne - poručuje.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.