Rak krvi ne znači da ste otpisani: Hematolog otkriva upozoravajuće simptome i najbolje strategije lečenja

Broj obolelih od malignih hematoloških bolesti u porastu je ne samo u Srbiji, već i širom sveta. Produženje životnog veka stanovništva, ubrzani tempo života, upotreba različitih supresivnih terapija i dodataka ishrani, čiji sastav često nije dovoljno poznat, doprinose ovom trendu. Ne znamo uvek šta jedemo ili pijemo, a životni stil se značajno promenio, kaže za naš portal prof. dr Predrag Đurđević, direktor Klinike za hematologiju, UKC Kragujevac. Iako broj pacijenata raste, uspeh u lečenju je značajno poboljšan. Ipak, zabrinjavajuće je i što se bolest javlja i kod sve mlađih pacijenata, uključujući one od 17 do 20 godina.

- Pre svega, to su podmukle bolesti gde se dešava da pacijent nema simptome. Bolest se često otkrva slučajno, tokom rutinskog pregleda kod izabranog lekara. Ako se pojave, simptomi mogu da uključuju gubitak telesne težine, noćno znojenje, malaksalost, zamaranje, modrice po telu i krvarenje na nekim drugim mestima, iz nosa, iz desni, uvećani limfni čvorovi – objašnjava doktor.

Prevencija i rizične grupe

Baš zato što su ovi karcinomi često asimptomatski preventivni pregledi su najbolja strategija, naročito ako postoji porodična istorija bolesti.

- Preporuka bi bila da posle četrdesete godine bar jednom ili dva puta godišnje ode kod izabranog lekara na rutinski pregled. Kako starimo, raste učestalost malignih hematoloških bolesti, pa je bitno češće posećivati lekara radi kontrola. Važno da izabrani lekar prvi posumnja na postojanje hematološke bolesti, čak i ako sumnja nije utemeljena. Lekari nam često šalju pacijente na dalju analizu, i čak ako se ispostavi da nema bolesti, bolje je biti siguran – dodaje.

Terapijske opcije

Tokom poslednje decenije, došlo je do značajnog napretka u terapijama, tako da danas postoje nove opcije lečenja. Uglavnom, razvoj novih ciljanih terapija dovodi do boljih rezultata lečenja za mnoge pacijente, ali je važno primeniti je u što ranijim linijama lečenja.

- Hematologia se brzo razvija, stalno se pojavljaju novi lekovi i nije ih lako niti pratiti niti primeniti. Neki od njih su dostupni kod nas već nekoliko godina, a deo je dostupan i preko kliničkih studija. Nemamo mnogo bioloških lekova za limfom novije generacije, ali su iskustva sa ovim koja imamo vrlo pozitivna. Važno je razumeti da se jedna dijagnoza kod dva pacijenta ponaša različito, zato svakom od njih treba odrediti najoptimalniju terapiju koja stoji na raspolaganju – naglašava prof. dr Đurđević.

Raznolikost prognoza

Uspešnost terapije zavisi od tipa bolesti. Pojedine pokazuju jako dobre odgovore na lečenje, kao što su neki limfomi gde ima i izlečenja, kaže doktor, ističući da imati malignu hematološku bolest ne znači automatski smrtnu presudu.

- U nekim slučajevima, pacijenti se izleče, dok u drugim, bolest prelazi u hroničnu fazu. Pacijenti žive desetak, petnaest ili čak dvadesetak godina, uz korektan kvalitet života. Recimo, pacijenti sa hroničnom mijeloidnom leukemijom mogu da žive više decenija uz potpuno normalan život – sugeriše naš sagovornik.

Kada je reč o uspešnosti lečenja limfoma treba imati u vidu da postoji preko 50 podtipova.

- Neki pokazuju agresivniji tok, kao što je Burkitov limfom, koji je dosta redak, gde su terapijski uspesi relativno mali. Kod drugih, češćih podtipova limfoma, poput difuznog B krupnoćelijskog i folikularnog limfoma, beleže jako dobri rezultati. Imamo u određenom procentu izlečenja, a u još većem procentu zalečenja. Kada se sabere procenat izlečenja i zalečenja, kod više od 50 odsto pacijenata imamo pozitivan ishod – ohrabruje doktor i poručuje da je za pacijente najvažnije da imaju poverenje u svoje lekare.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.