3 ključna saveta za svakog ko je preživeo infarkt: Kardiolog otkriva i kako čuvati srce posle menopauze

Svi mislimo “neće baš mene”, ali infarkt dolazi iznenada i ne bira pol, pa čak ni uzrast. Kardiovaskularne bolesti su među vodećim uzrocima smrtnosti širom sveta, a posebno zabrinjava činjenica što se sa s akutnim infarktom miokarda sve češće susreću osobe mlađe od 40 godina. Kako možemo da promenimo ovu statistiku, koji su saveti za osobe koje su doživele infakt i šta bi svaka žena koja uđe u menopauzu trebalo da uradi za svoje srce razgovaramo sa našim čuvenim kardilogom prof. dr Draganom Simićem, predsednikom udruženja kardiloga Srbije.

- Ostavite cigrete, smanjite alkohol i izbegavajte stres. Odvojite pola sata svakog dana da opustite centralni nervni sistem, vodite računa o kvalitetu sna. Genetika je jako važan faktor rizika, ali uprkos porodičnoj istoriji bolesti, svaka mala promena životnih navika može da doprinese dugoročnom zdravlju srca - sugeriše naš sagovonik.

Šta posle infarkta

I pored upornih apela lekara Evropsko udruženje kardiologa navodi da 20 odsto građana Srbije puši, 49 odsto ima povišen krvni pritisak, 58 odsto je potpuno fizički neaktivno, a prosečna vrednost LDL holesterola je 3,56 milimola po litru, dok je preporuka da bude ispod 3. Profil prosečne osobe nazvan je “naizgled zdrava osoba”. Ništa je ne boli, nema simptome, ali posle 5,6 godina može da se sruši na ulici.

- Kada pacijent doživi infarkt, njegov život se dramatično menja i zahteva nove navike i disciplinu kako bi se izbegao ponovni udar. Postoji udruženje “Moja druga šansa” koje okuplja vrlo aktivne, mlade ljude koji su preživeli infarkt i redovno sarađuju sa Udruženjem kardiologa Srbije u promociji prevencije kardiovaskularnih bolesti. Njihova "druga šansa" je upravo to – prilika da izbegnu novi infarkt – navodi profesor Simić.

Suština uspešne prevencije nakon infarkta je pridržavanje preporuka Evropskog udruženja kardiologa. Pacijent mora da održava LDL holesterol ispod 1,8 mmol/L, krvni pritisak između 120 i 130 sistolnog i 70 do 80 dijastolnog. Ključna promena je u načinu života - redovna fizička aktivnost, promena strukture ishrane, gubitak viška kilograma i “nula cigareta dnevno”.

- Nažalost, mnogi pacijenti uspevaju da budu disciplinovani samo nekoliko meseci nakon infarkta, a zatim se vraćaju starim navikama. Oko 30-40 odsto pacijenata ponovo počne da puši, što je alarmantan podatak. U tom smislu, odgovornost leži i na lekarima. Mnogi kardiolozi, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, praktikuju striktan pristup - ako pacijent nastavi da puši, kardiolog više ne prihvata odgovornost za njegovo zdravlje i savetuje pacijenta da promeni lekara - opominje naš sagovornik.

Tri saveta za ove pacijente su prema rečima kardiologa redovno kretanje, striktno pridržavanje terapije i usvajanje higijensko-dijetetskog režima, pre svega uvođenje mediteranske ishrane.

- Ne može da se jede masno. U Srbiji je sama struktura ishrane ušasna, jedemo jako loše i jako pogrešno - naglašava.

Šta posle menopauze

Profesor navodi da 80 odsto pacijenata s koronarnim bolestima čine muškarci, pre svega zato što su žene (hormonima) zaštićene u reproduktivnom periodu, ali i zbog drugih faktora. Obično više vode računa o svom zdravlju, redovno uzimaju terapiju, dolaze na zakazane preglede, zdravije se hrane, manje puše, bolje se nose sa stresom i generalno imaju bolju saradnju sa lekarima.

Nakon menopauze, međutim, muškarcima “staju na crtu”. Iako ređe dobijaju infarkt, kod njih je veća verovatnoća da dožive moždani udar, a prognoza nakon šloga je lošija nego kod muškaraca.

- Mnoge žene se u menopauzi suočavaju s dobijanjem na težini, jer dolazi do usporavanja metabolizma. U tom periodu, veoma je važno redovno kontrolisati telesnu težinu, voditi računa o ishrani, kao i biti fizički aktivan. Takođe, preporučljivo je posetiti endokrinologa kako bi menopauza prošla s što manje poteškoća – savetuje dr Simić i dodaje:

- U tom periodu žene često primećuju i promene u krvnom pritisku. Mnoge od njih koje su ranije imale nizak krvni pritisak, sada beleže povećanje na vrednosti od 135, 140, ili 132, što iako nije drastično, predstavlja povećanje od 25 do 30 milimetara žive u poređenju sa prethodnim stanjem.

Zbog svega ovoga, ženama su potrebni redovni pregledi kod endokrinologa, ginekologa i kardiologa kako bi se adekvatno upravljalo svim ovim promenama, poručuje.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.