Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut sa Klinike za psihijatrijske bolesti "Doktor Laza Lazarević" za Zdravlje Kurir govorila je o važnosti brige o mentalnom zdravlju i destigmatizaciji osoba sa mentalnim poremećajima, a povodom obeležavanja 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja. 

- Na dan obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja, Klinika "Doktor Laza Lazarević" je organizovala na dva mesta dan otvorenih vrata. To su bili punktovi na Trgu Republike i drugi punkt u Centra za mentalno zdravlje koji je naša klinika otvorila u Vlajkovićevoj broj 23.  Naša ideja je bila da se o mentalnom zdravlju govori izvan kruga klinike i da mi zapravo budemo bliži sugrađanima, da njima bude jednostavnije da se javaju, da potraže pomoć i da pitaju.

Cilj stručnjaka je takođe i rad na destigmatizaciji i predrasudama koje ljudi imaju kada je briga o mentalnom zdravlju u pitanju. 

- Kada povorimo o destigmatizaciji to upravo podrazumeva da se ruše predrasude koje postoje o ljudima koji imaju mentalne poremećaje, a to je između ostalog taj pežorativni kontekst, da se to dešava daleko od nas, da se zapravo to nama ne može dogoditi, da mislimo "Niko mi neće pomoći ako ne pomognem samom sebi" i slično.

irena-djordjevic-2.jpg
Kurir TV Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut sa Klinike za psihijatrijske bolesti "Doktor Laza Lazarević"

Svakome od nas u nekom trenutku može biti potrebna pomoć stručnjaka

Iz tog razloga, doktorka Đorđević ističe da je za početak veoma bitan razgovor. Građanima su na raspolaganju bili stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja koji su bili tu da pomognu oko prepoznavanja simptoma i daju određene savete o najčešćim problemima, a to su depresija i anksioznost. 

- Prvi korak da pomognemo samom sebi je to da potrežimo pomoć, da prepoznamo da nešto nije u redu. Svakome od nas u nekom trenutku u životu bi mogla biti potrebna pomoć nekoga ko se bavi mentalnim zdravljem. Jako je važno da znamo da su ljudi oko nas, takođe oni koji možda imaju neku mentalnu smetnju. Mi sa njima svakog dana živimo i radimo, možda uopšte ne znamo da oni imaju određene poremećaje i zato je jako loše da stigmatizujemo unapred lečenje mentalnih poremećaja.

Zbog toga su na Trgu Republike stručnjaci bili dostupni gradanima i otvoreni da porazgovaraju sa njima i daju određene savete, da se uradi brzi skrining na ono što su najčešći problemi, a to su anksioznost i depresija.

- Građani su mogli da urade kratak test koji je pripremljen i da dođu do saznanja o tome da li kod njih već postoje neki od znakova koji bi ukazivali na to u kojoj meri su depresivni ili anksiozni, odnosno šta bi bilo važno da rade na dalje i zapravo da dobiju smernice o tome.

anksioznost-shutterstock-2185566125.jpg
Shutterstock U Srbiji 4,1 odsto od ukupnog stanovništva ima simptome depresije

Važno je potražiti pomoć

Naša sagovornica ističe i koliko je važno da se, ukoliko imamo neki problem, obratimo stučnom licu iz oblasti mentalnog zdravlja, kao što bismo se javili bilo kom drugom medicinskom stručnjaku. 

- Kada se reče o traženju pomoći od strane stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja, govorim pre svega o psihijatrima, psiholozima i psihoterapeutima, smatram da je apsolutno psihoterapijska pomoć potrebna svakom čoveku. Bilo bi jako važno da ljudi, kako se obraćaju i drugim lekarima i lekarima drugih specijalnosti da se tako i obrate i psihijatru. Ako nas boli somak, javit ćemo se internisti, gastroenterologu, ako smo, uganuli nogu, javićemo se ortopedu. Pa zato, zašto se ne bismo javili psihijatru, ukoliko imamo neke psihičke probleme? 

U Srbiji 4,1 odsto od ukupnog stanovništva ima simptome depresije, 10,8 odsto učenika prijavljuje loše raspoloženje, a 21,9 odsto prijavljuje osećaj nervoze barem jednom nedeljno, pokazuju podaci UNICEF-a. 

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.