Danas je Svetski dan vida: Oftalmolog otkriva koje bolesti vode ka slepilu i kako da ih izbegnemo
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, gotovo 2,2 milijarde ljudi suočava se sa nekim oblikom oštećenaj vida, a polovina tih problema je rešiva ukoliko se pacijenti jave na vreme. U Srbiji, procenjuje se da više od 138.500 ljudi živi sa ovim oboljenjima.
Simptomi zbog kojih se neko obraćaju oftalmologu su pre svega crvenilo oka, gubitak vida, pad vidne oštrine i promene u vidnom polju, navodi oftalmolog prof. dr Dijana Risimić sa Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
- Najčešće oboljenje koje oštećuje vid katarakta, ali je to operabilno stanje i ako je sve drugo u redu, posle intervencije pacijent vidi odlično. Nažalost, postoje druga oboljenja s kojima se teže borimo. Jedno od takvih, koje je čest uzročenk slabovidnosti i slepila, je dijabetička retinopatija. Potom se po učestalosti izdvaja senilna degeneracija makule i, naravno, glaukom - navodi doktorka.
Od spoljnih faktora rizika tu su oksidativni stres, zračenje, plava svetlost, sunce koje je direktno upereno u oči, preterana zagađenost... Prof. Risimić naglašava bilo kakva promena u kvalitetu vida može da bude znak ozbiljnih oftalmoloških oboljenja.
- Nikada ne smemo da ignorišemo pre svega crveno oko, kao i bilo kakav bol u oku. Pored toga postoje i određeni manje uočljivi simptomi koji mogu da se jave, recimo neke mušice u vidnom polju, zatim iskrivljene slike, promene u kvalitetu vida, promene u boji, u veličini i, naravno, gubitak dela vidnog polja, sve to treba da uputi pacijenta oftalmologu. Najozbiljniji znak da se nešto dešava je kada je centralini deo vidnog polja ugrožen - upozorava doktorka.
Kako da ih uhvatimo na vreme?
Najbolja prevencija su redovni oftalmološki pregledi, koji kreću još od najranije mladosti, odnosno u dečjem uzrastu. Skriring se radi već na rođenju, dok bi deca između 3-5. godine trebalo da budu odvedena na deteljan pregled. Doktorka objašnjava da u svojim 20-im treba posetiti oftalmologa jednom, u 30-im dva puta, u 40-im nešto čećše.
- U četrdesetim svakako treba obaviti kompletan pregled, što podrazumeva merenje intraokularnog pritiska, širenje zenice i pregled očnog dna. Na osnovu toga se donosi odluka o tome da li pacijent treba da se češće ili ređe pregleda. U 60-im i kada pređemo 65 godina, pregledi bi trebalo da budu daleko češći, jer postoje bolesti koje su vezane za starenje, kao što je senilna degeneracija žute mrlje, čija se incidenca značajno povećava s godinama. Naravno, za osobe sa dijabetesom i za pojedine hronične bolesnike važe druga pravila, kod njih su godišnji pregledi obavezni - opominje.
Bolja prognoza
Ukoliko se bolesti oka na vreme otkriju, onda je i bolja je prognoza za pacijenta, odnosno veća mogućnost izlečenja.
- Preventivni pregledi su važni, jer je jako bitno na vreme reagovati. Kod nekih bolesti je to čak i odlučujuće, na primer, kod senilne degeneracije makule. Ukoliko izgubimo vreme, onda smo izgubili i mogućnost da pacijent dobro vidi - poručuje prof. Dijana Risimić.
Nataša Lazović
Sve o klaster glavoboljama: Naučite da prepoznate simptome i rešite se bola uz ovih 5 trikova