Vodič kroz osteoporozu, tihog kradljivca kostiju: Reumatolog otkriva kako je prepoznati, sprečiti i lečiti

Osteoporoza je bolest koja se postepeno razvija tokom više godina i čini kosti krhkim i sklonim prelomima. Ne boli i ljudi nisu svesni da boluju sve dok ne dožive prelom, kaže doc. dr Ivica Jeremić. 

Prelomi kuka su najopsaniji, jer čak četvrtina pacijenata koji doživi prelom kuka završi smrtnim ishodom u prvoj godini nakon preloma, a još trećina pacijenata bude kompletno zavisna od tuđe pomoći.

Kako prepoznati osteoporozu?

Simptomi obično nisu očigledni dok ne dođe do preloma. Sama osteoporoza ne boli i ne uzrokuje druge tegobe.

- Kod nekih pacijenata se javlja bol u leđima zbog spontanog preloma pršljena, koga pacijenti obično nisu svesni. Interesantno je da neki pacijenti čak i nemaju nikakve simptome iako ima prelome pršljenova. Smanje visine za više od četiri centimetara, kao i pojava pogrbljenosti u grudnom delu kičme takođe može da ukase na osteoporozu. Svaki prelom koji se dogovdi prilikom pada sa sosptvene visine se smatra osteoprootičnim prelomom i zahteva lečenje - objašnjava doc. dr Jeremić.

Koji su faktori rizika?

U faktore koji dovode do krtih kostiju, a na koje ne možemo da utičemo, spadaju starost, ženski pol, genetska predispozicija, pridružene bolesti i neophodni lekovi. Tako na primer osobe koje su u porodici imale nekog ko je imao prelom kuka su u značajno većem riziku.

Srećom, postoje i neki faktori na koje možemo da utičemo, a to su nedovoljna fizička aktivnost, prekomeran unos alkohola, pušenje, neodgovarajuća ishrana.

- Vrlo je napomenuti da na sve ove faktore rizika treba da obratimo pažnju od rane mladosti. Odnosno osobe koje su u mladosti izgradile veću koštanu masu tako što su redovno vežbale, nisu pušile, nisu unosile alkohol u većoj količini i hranile se zdravo, imaće daleko manju šansu da obole - napominje doktor.

Kako se dijagnostikuje?

Najefikasniji način za dijagnostikovanje je test gustine kostiju, poznat kao osteodenzitometrija. Preporučuje se ženama u postmenopauzi i muškarcima starijim od 65 godina, kao i mlađim pacijentima sa visokim rizikom za osteoporozu.

Lečenje osteoporoze - šta se može učiniti?

Postoji nekoliko vrsta lekova, a najčešće se prepisuju oni iz grupe bisfosfonata, koji smanjuju gubitak koštane mase i rizik od preloma. Mogu uzimati u obliku tableta ili se daju u obliku intravenskih injekcija i infuzija. Tablete se piju jednom nedeljno ili jednom mesečno ujutru na prazan stomak sa punom čašom vode.

- Nakon uzimanja leka specifično je da pacijent mora da ostane u uspravnom položaju narednih trideset minuta. Neki pacijenti pogrešno misle da moraju da šetaju dok piju ove lekove, zbog čega nekada izbegavaju da ih piju. Ipak, dovoljno je i da sede, samo ne smeju da legnu - savetuje reumatolog.

Kada se uprkos lečenju ovim lekovima dogodi prelom, onda se u terapiju uključuju moderni, dosta skuplji lekovi, koji snažnije deluju na kost.

- Ovi lekovi se upotrebljavaju ili kao potkožna injekcija svakodnevno ili drugi tip leka koji se upotrebljava kao potkožna injekcija jednom u šest meseci. Većina pacijenata treba da dobije i suplemente vitamina D, a neki pacijenti kojie ne unose dovoljno, treba da dobiju i preparate kalcijuma - objašnjava naš sagovornik.

Prevencija - kako ojačati kosti?

Najbolji način prevencije je ulaganje u zdravlje kostiju još u mlađim godinama, naglašava reumatolog. Savetuje se zdrava ishrana uz odgovarajući broj kalorija, kao i vitamina i minerala. Treba izbegavati pothranjenost, što je čest problem kod starijih, jer gubitak telesne težine neminovno prati i gubitak koštane mase.

- Ishrana treba da sadži dovoljno kalcijuma. Tako je optimalan unos za žene u menopauzi i mušakrce starije od 65 godina 1500 mg. Kalcijum je najlakše obezbediti iz mlečnih proizvoda. Preporučuju se fermentisani mlečni proizvodi kao što je kiselo mleko, jogurt, kefir i razne vrste sireva. Obično mleko u većim količinama može izgleda da bude i štetno za žene u menopauzi. Sardine su takođe dobar izvor kalcijuma, a nešto više ga ima i u kelju, obogaćenom tofu siru, brokoliju i različitim semenkama - sugeriše naš sagovornik.

Vitamin D je važan za apsorpciju kalcijuma. Njega nema dovoljno u hrani, a stvara se u koži nakon izlaganja suncu. U periodu od oktobra do maja nema dovoljno sunca na našoj geografskoj širini i vitamin D je neophodno unositi u vidu suplemenata. Savetuje se 800 i.j (međunarodnih jedinica) dnevno.

- Fizička aktivnost je takođe jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja kostiju, a vežbe sa opterećenjem najjače stimulišu kost. Pored toga, treba uključiti i vežbe ravnoteže koje su ključne za sprečavanje padova - savetuje reumatolog.

Izbegavajte prekomeran unos soli, kofeina i gaziranih pića koja sadrže ortofosfornu kiselinu, jer oni mogu da smanje apsorpciju kalcijuma u organizmu. S druge strane, birajte namrnice koje su bogate fitoestrogenima, kao što je na primer soja, koji mogu da pomognu u očuvanju koštane gustine.

Saveti za obolele

Kod pacijenata koji već imaju osteoporozu od izuzeznog je značaja i prevencija pada. Treba voditi računa da prostorije u kojima se kreću budu dovoljno osvetljenje, a od ključne važnosti je i da se vid koriguje odgovarajućim naočarima.

- Često je korisno skloniti tepihe i druge prepreke koje mogu da budu razlog za pad. U kupatilu je korisno staviti rukohvate i koristi neklizajuće prostirke. Kod osoba koje koriste lekove protiv povišenog pritiska i druge lekove koji mogu da dovedu do tzv. ortostatske hipotenzije, odnosno do pada pritiksa koji se javlja sa promenom položaja tela, jako je važno da ujutru nakon buđenja prvo sednu nekoliko minuta na krevet, a tek onda ustanu, kako bi izbegli vrtoglavicu koja može da dovede do pada - poručuje doc. dr Ivica Jeremić.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.