Čvorići u štitastoj žlezdi retko daju tegobe: Najčešće nisu maligni, ali mogu da ukazuju na drugi problem u organizmu
Štitasta žlezda je sklona formiranju čvorova (nodusa) jer se i normalno žlezdano tkivo može zonalno prekomerno uvećavati. Većina nodusa je dobroćudne prirode. Manji procenat sadrži maligne ćelije koje su izmenjene i imaju sposobnost da se brže umnožavaju, šire u okolinu ili na udaljena mesta u organizmu, dajući tako nove tumore –metastaze
Zbog čega se mogu javiti čvorići u štitastoj žlezdi i na koje probleme mogu da ukazuju, za Zdravlje Kurir objašnjava prof. dr Jasmina Ćirić, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- Nekada je čvor kompletno ispunjen tečnošću (cista) kada se smatra sigurno benignom promenom, ili je mešane građe. Čvor u štitastoj žlezdi retko daje tegobe, ali ako je veliki ili površnije smešten, može da se vidi kao kuglica koja se ocrtava na prednjoj strani vrata.
Svaki čvor razlog je za javljanje lekaru
Profesorka napominje da pipanjem tokom pregleda vrata iskusan lekar može da oseti pod prstima čvorove koji se ne vide posmatranjem (kod 2-6% osoba iz opšte populacije).
- Ultrazvučnim pregledom se mogu otkriti i sasvim mali čvorovi, smešteni dublje u žlezdi, pa se tako oni otkrivaju u čak 19 od 67 odsto slučajeva. Čvorovi se javljaju kao samostalna bolest štitaste žlezde, a mogu da prate i druga oboljenja vezana za poremećaj funkcije ili zapaljenske promene.
Svi čvorovi koje pacijent primeti sam ili mu neko skrene pažnju, dovoljan su razlog da se javi lekaru koji će utvrditi ima li razloga „za veću ili manju brigu“.
- Potvrda da čvor postoji već je neka vrsta obaveze – brige da se on dalje nadgleda, makar delovao zasigurno dobroćudno. Sa druge strane, ako je čvor uzrok poremećaja funkcije žlezde, može se desiti da je njegovo otkriće ujedno i početak lečenja hipertireoze. Takvo lečenje se sprovodi operativno ili radioaktivnim jodom ili lekovima kada može biti doživotno - kaže prof. dr Ćirić.
Čvorovi mogu dovesti do teškoća sa disanjem i gutanjem
Ako su čvorići veliki, obično veći od tri centimetara, mogu da prave mehaničke tegobe, objašnjava naša sagovornica.
- Pritiskaju okolne strukture i obično daju utisak punoće vrata, lakog gušenja ili pritiska u vratu. Maligni tumori su potencijalno veći, mogu da infiltrišu okolne organe i daju više tegoba vezanih za gušenje, smetnje s gutanjem, slabu pokretljivost žlezde sa osećajem zatezanja. Veoma velike žlezde sa više čvorova mogu da daju ozbiljne kompresivne smetnje čak iako su benigne, naročito ako se šire ka grudnom košu. Ako je čvor hiperfunkcioni, produkuje tiroidne hormone u višku, onda su prisutni znaci hipertireoze: ubrzan srčani rad, gubljenje u težini, pojačano znojenje i drugi.
Ultrazvučni pregled je najpouzdaniji
Najbolju potvrdu prisustva čvora, procene njegovih osobina i rizika od maligniteta daje ultrazvučni pregled. Na osnovu njega se može steći i orjentacioni utisak o funkciji čvora.
- Osoba koja ima čvor treba da ima izmerene hormone štitaste žlezde (tiroksin-T4 (FT4), TSH, eventualno trijodtironin -T3 (FT3). Kod novootkrivenog čvora savetuje se merenje kalcitonina kao jedinog dostupnog markera za karcinom tipa medularni karcinom. Prema potrebi lekar može savetovati merenje nekih ili svih tiroidnih antitela.
Učestalost praćenja ultrazvukom ili neke od navedenih analiza izmerenih iz krvni zavisi od početne procene rizika od karcinoma i potrebe za lečenjem ili odluke o daljoj dijagnostici.
- Kod čvorova koji su sumnjivi kao potencijalno maligni radi se aspiraciona biopsija čvora tankom iglom i pregled dobijenih ćelija pod mikroskopom - objašnjava profesorka.
Samopregled štitaste žlezde nije toliko pouzdan
Nodusi su češći kod žena, a ipak se dešava da ni one ne uoče jasno vidljiv čvor, kuglicu preko koje prelaze rukom tokom nege, kaže prof. dr Ćirić.
- Bolje informisanje o značaju čvorova u štitastoj žlezdi, poznavanje porodičnih sklonosti za ove bolesti i orjentacioni pregledi prepipavanjem prednje strane vrata mogu da imaju dobre efekte u ranom otkrivanju. Ipak, samopregled štitaste žlezde nije toliko pouzdan da bi imao veliki značaj, specijalno kao potvrda da nema čvorova. Čak i ekspertski pregled ima ograničene mogućnosti otkrivanja čvorova u odnosu na ultrazvučni pregled koji je danas široko dostupan.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li su srčani udari češći zimi? Evo kako da sačuvate zdravlje srca tokom hladnog vremena