Da li je vreme ključni faktor plodnosti kod žena? Ginekolog otkriva sve što bi trebalo znati o starenju jajnih ćelija

Jajna ćelija je jedna od najvećih ćelija u ljudskom telu. Ona je oko 10 puta veća od spermatozoida i u njoj je sadržano sve što je neophodno da podrži nastanak i razvoj novog bića, dok se od spermatozoida očekuje da to omogući unosom svog DNK. Izuzetno je moćna, ali i izuzetno osetljiva struktura, stara koliko i žena, i pamti sve uticaje kojima izlažemo svoje telo tokom života, kaže za naš portal ginekolog dr Branko Budimirović.

Razlika između jajne ćelije mlađe i starije osobe je identična razlici između kože mlađe i starije osobe, navodi naš sagovornik.

- Kako nastaju bore? Nastaju pod uticajem spoljašnjih faktora, ali i zbog greške koja nastaje u reparacionom mehanizmu epitelnih ćelija. Isto je i sa jajnim ćelijama. Svi uticaji koje smo sakupili tokom godina mogu da ostave traga na genetskom materijalu, i zato je jajna ćelija starije žene pod većim genetskim opterećenjem. Statistički gledano, žena starija od 45 godina ima tek 1-2 odsto genetski ispravnih jajnih ćelija, što daje jako malu šansu za rođenje (zdravog) deteta. Kao što ćelije kože stare i ne dozvoljavaju nam da budemo večno mladi, tako i jajne ćelije stare i daju nam vremenski ograničenu šansu da budemo roditelji. Ovo bar važi za sadašnji stadijum razvoja medicine - napominje ginekolog.

Kvalitet jajnih ćelija - ima li popravke?

Osim same dobi žene, na kvalitet jajnih ćelija utiču i faktori kao što su stil života (pušenje, ishrana, stres), hormonski poremećaji, autoimune bolesti, kao i izloženost toksičnim supstancama iz okoline. Stres i izlaganje zagađenju mogu dodatno da ubrzaju proces starenja ćelija, smanjujući njihovu sposobnost da dovedu do zdrave trudnoće.

- Svetska statistika kaže da je gojaznost drugi po važnosti uzrok infertiliteta u opštoj populaciji. Masno tkivo, pogotovo u visceralnom salu, proizvodi dodatne polne hormone i utiče na metabolizam kako endogenih (koje telo proizvodi prirodno) tako i egzogeno unetih hormona (putem lekova i terapija), čime remeti balans prirodnog ciklusa. Masno tkivo se posmatra kao jedan hormonski aktivan organ i u zavisnosti od njegove veličine zavisi i funkcija. Sindrom policističnih jajnika je, recimo, povezan s tim. Takođe, gojaznost dovodi do sistemske upale u organizmu koja ukupno remeti organizam. Sve je više mladih žena koje u ranoj reproduktivnoj dobi imaju loš kvalitet jajnih ćelija, a gojaznost, insulinska rezistencija i stil života često mogu da budu uzrok tome - opominje dr Budimirović.

Nažalost, ne postoji magični lek koji će preokrenuti proces starenja jajnih ćelija, ali postoje načini da se kvalitet donekle poboljša ili očuva ili bar uspori njihovo starenje. Sve što je dobro za vaše ukupno zdravlje, dobro je i za vaše jajne ćelije.

- Treba obratiti posebnu pažnju na ishranu. Telesna težina je nešto na šta možemo uticati, za razliku od godina. Ispitivanjem intolerancija i alergija na hranu takođe možete pomoći sebi. Suplementacija određenim vitaminima i koenzimima kod nekih osoba daje efekte. Pored ishrane, najbitnije je da regulišete hormonski status, jer disbalans hormona remeti cikluse, ali i oštećuje jajne ćelije. Već samom regulacijom kilograma i pravilnom ishranom možete pomoći hormonskoj ravnoteži - ohrabruje naš sagovornik.

Šta je ovarijalna rezerva i zašto je važna?

Ovarijalna rezerva je termin koji se koristi da se opiše broj jajnih ćelija u datom trenutku. Kako žena stari i gubi ove ćelije, tako se i ovarijalna rezerva smanjuje. Inače se procenjuje merenjem nivoa FSH i AMH (Anti-Müllerov hormon) i ultrazvučnim merenjem antralnih folikula (AFC).

- Kod žena mlađih od 30 godina, smanjena ovarijalna rezerva se javlja u tek 10-15 odsto slučajeva, a najčešći uzrok je genetski faktor. To je dobro znati kako bi na vreme planirali porodicu. Ovarijalna rezerva je jako važna - više jajnih ćelija i više kvalitetnih jajnih ćelija znači veću šansu za zdravu bebu. Kada žena ima smanjenu ovarijalnu rezervu, opcije su ograničenije, ali nisu nemoguće. Moguće je koristiti stimulaciju ovulacije kako bi se izvuklo što više preostalih jajnih ćelija ili sakupljati jajne ćelije iz spontanih, nestimulisanih ciklusa. Krajnja opcija je donacija jajnih ćelija, što je nešto što je i država prepoznala u sklopu finansiranih postupaka - podseća ginekolog.

Stručnjaci stalno naglašavaju da su za uspešnu oplodnju jajne ćelije važnije od spermatozoida, a razlozi su biološke prirode. 

- Jajna ćelija preuzima ključnu ulogu u stvaranju embriona - ona ne samo da nosi genetski materijal, već i sav "mehanizam" potreban za početak života, kao što su mitohondrije, hranljive supstance i sve što je potrebno za inicijalne faze razvoja. Spermatozoid, iako važan, pruža samo polovinu genetskog materijala. Ako je jajna ćelija lošeg kvaliteta, ni najbolji spermatozoid neće moći da stvori zdrav embrion. To je kao da imate savršen ključ (spermatozoid), ali je brava (jajna ćelija) oštećena – vrata se neće otvoriti - poredi dr Budimirović.

Da li je vreme ključni faktor?

Vreme je možda najvažniji faktor kada je reč o reproduktivnom zdravlju žena, dodaje naš sagovornik.

- Kako godine prolaze, ovarijalna rezerva opada, a sa njom i kvalitet jajnih ćelija. Vremenski faktor se ne može zaobići, i to je razlog zašto je važno da žene budu svesne svojih mogućnosti i pravovremeno donose odluke. Primer koji često koristim je poređenje sa peščanim satom - što više vremena prođe, manje peska (jajnih ćelija) ostaje na raspolaganju - poručuje dr Branko Budimirović.

Nataša Lazović