O tome šta dovodi do pojave ovog oboljenja, koji su upozoravajući simtomi i kako se leči, razgovarali smo sa prim. dr Biserkom Obradović, specijalistom opšte medicine. 

- Meningitis je upala mekih moždanica koje obavijaju moždano tkivo, dakle mozak i kičmenu moždenu. Meningitis se javlja kao komplikacija virusnih, bakterijskih, mikoznih infekcija. Upale ovih mekih moždanica mogu biti uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama, mnogim toksinima ili drugim različitim hemijskim ili mnogobrojnim fizičkim agensima, koji deluju na moždanice.

 Ako infekcija napreduje, može se razviti meningitis

Komplikacije različitih virusnih i bakterijksih infekcija mogu dovesti do meningitisa. 

- To su virusi iz velike grupe enterovirusa, pre svega to su echo i koksaki virus. Ako virusna infekcija napreduje, kao komplikacija može se razviti i meningitis. Ovde moramo da spomenemo i virus Zapadnog Nila, njega je na sreću ove godine bilo znatno manje nego prošle. Zatim imamo herpes viruse koji su tu svakodnevno sa nama, zatim viruse svih osipnih groznica, dakle svih boginja koje imamo, zauške. Dakle, svi oni mogu da budu utočnici meningitisa.

meningitis shutterstock_2278975611.jpg
Shutterstock Meningisits je upala mekih moždanica koji obavijaju moždano tkivo

Meningitis može biti i bakterijski, a doktorka Obradović navodi koje bakterije su najčešći uzročnici.

- Mogu ga uzrokovati pneumokoke, zlatni stafilokok koji izaziva sve upalne procese, zatim može meningokoke, može biti čak i hemofilus influenza, zatim vrlo poznata ešerihija koli, može biti piogeni streptokok, zatim bakterija Klebsijela pneumonije, mogu biti u ptianju čak i bacili tuberkoloze. Znači svi oni mogu dati kao komplikaciju meningitis.

Ove bakterije dospevaju putem krvi i limfe, uglavnom iz pluća, sa kože, iz sinusa, iz srednjeg uha gde su prehodno izazvali upalu koja nije bila lečena na vreme ili adekvatno i ona se putem krvi i limfe proširila na meninge, na moždane ovojnice, objašnjava naša sagovornica. 

Najčešći simptomi su slični onima koji prate virusne infekcije.

- Pre svega to je povišena temperatura kao i svi tih infekcija, zatim glavobolje, može doći do povraćanja, mučnine, zatim preosretljivost na svetlost, pospanosti, letargije, a ukoliko ta infekcija sa ovojnica mozga pređe na mozak koja izaziva meningoencefalitis, onda može doći i do poremećaja svesti i do drugih neuroloških ispada. Znači svaka infekcija koja se ne leči na vreme ili se ne leči adekvatno može se putem krvi i limfe proširiti do moždanica.

ukočen vrat shutterstock_2043235259.jpg
Shutterstock Meningitis često prati i ukočenost u vratu

Ukočenost vrata je važan alarm

Pored ovih simptoma, postoji jedan koji se posebno izdvaja, a koji ukazuje na meningitis. 

- Ono što je veoma bitna karakteristika za meningitis je ukočanost vrata. Ako se osoba žali na ukočenost vrata i ako ne može da bradom dotakne svoj grudni koš, ne može da savije vrat, trebalo bi hitno da se javi lekaru. Meningitis se obavezno leče bolnički, virusni meningitis pogotovo.

Kao i svaka virusna infekcija, i uzročnici ovih virusnih meningitisa se leče simptomatski, ne leče se antibiotski. 

- Vrlo je bitan odmor i vrlo je bitno da pacijent bude praćen u bolničkim uslovima. Virusni meningitis se dakle reči simptomatski, mirovanjem, daju se lekovi protiv mučnine, povraćanja, skidamo temperaturu. Bakterijski meningitis se leči isključivo antibioticima. Ako je taj meningitis otišao možda sa neke rane na koži, onda se radi obavezno i bris te rane da vidimo koja je vrsta bakterije, u pitanju, i onda ćemo lečiti adekvatnim antibioticima.

caj-shutterstock-2142503261.jpg
Shutterstock Važno je jačati imunitet kako bismo bili otporniji na viruse

Najvažnije je ojačati imunitet

Doktorka ističe da ne treba širiti paniku, jer je meningitis komplikacija, i da su svi ovu virusi i bakterije koji ga izazivaju svuda oko nas.

- Dakle, ništa se novo ne dešava, nemamo nikako novu epidemiju, već moramo da radimo na podizanju imuniteta, da budemo otporniji prema virusima, prema bakterijama, da vodimo, dobru higijenu, jer znamo da je recimo koksaki virus praljavih ruku, jer on se uglavnom tako i prenosi. On živi u crevima i neadekvatnom higijenom se prenosi pogotovo u obdaništima i vrtićima.  Prenosi se preko prljavih igračaka, neko dete koje nije adekvatno opralo ruke će uzeti igračku pa će drugo dete opet uzeti tu igračku, staviti ruku u usta nakon toga i tako uneti i koksaki virus. Ako imunitet nije adekvatan, dete će oboleti od koksakija, ako se dete adekvatno ne tretira, to možda otići i na moždanice.

Koliko traje oporavak?

- To sve zavisi individualno i zavisi od organizma, da li je virusna ili bakterijska infekcija. Može trajati od sedam dana do tri nedelje.

Olivera Marković

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.