Hrana koja podstiče stvaranje kamena u bubregu: Nefrolog savetuje šta jesti, a šta izbegavati
Nefrolitijaza, odnosno prisustvo kamenaca u bubregu, jedno je od najčešćih bubrežnih oboljenja, posebno kod muškaraca. Pojava ovog problema raste, a na to utiču način ishrane, unos tečnosti i životne navike.
Najčešći uzrok stvaranja kamena u bubregu je pojačano izlučivanje minerala putem mokraće (poput kalcijuma i oksalata - prirodnih supstanci koje se nalaze u mnogim biljkama), dok se smanjen unos tečnosti i genetska predispozicija, odnosno prisustvo kamenaca kod drugih članova porodice, smatraju za dva najvažnija faktora rizika, kaže za naš portal prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog.
- Simptomi nefrolitijaze uključuju tupe bolove u predelu slabina (obično kod velikih kamenaca) ili epizode jakih bolova koji se šire od slabine prema mokraćnoj bešici (manji kamenci koji su ušli u mokraćovod) praćenih mučninom i povraćanjem, a neretko i simptomima infekcije mokračnih kanala, te prisustvom krvi u mokraći - navodi doktor.
Kod svih pacijenata s kamenom u oba bubrega ili ponavljanim stvaranjem kamaneca neophodno je uraditi metaboličko ispitivanje kako bi se utvrdio uzrok bolesti, dodaje.
Vrste kamena
Kamen u bubregu može biti kalcijumski (najčešće kalcijum oksalat, ređe kalcijum fosfat), uratni, struvitni ili cistinski. Kalcijumski kamen je najčešći i javlja se kod 70-80 odsto pacijenata.
- Uratni kamen se javlja kod 5-10 odsto pacijenata, često kod onih sa gihtom. Struvitni kamen (magnezijum-amonijum fosfat) je povezan sa infekcijama mokraćnog trakta, dok je cistinski kamen najređi i nastaje kod osoba sa urođenim poremećajem metabolizma aminokiseline cistina, odnosno cistinurijom - objašnjava naš sagovornik.
Koja hrana podstiče formiranje kamena?
Kod osoba koje imaju kamen u bubregu isti se ponovo stvara u čak 50-70 odsto slučajeva. Stoga su preventivne mere, koje značajno smanjuju ovaj rizik (prema nekim autorima svode ga na svega 10 odsto ili niže), jako važne. Prof. dr Hrvačević savetuje sledeće:
- Ograničite unos soli: So pojačava izlučivanje kalcijuma mokraćom, što povećava rizik od kalcijumskih kamenaca. Preporuka je ograničiti unos soli na 5-6 grama dnevno.
- Izbegavajte namirnice bogate oksalatima: Kod osoba koje imaju predispoziciju za kalcijum oksalatne kamenčiće, savetuje se smanjenje unosa spanaća, kelja, cvekle, orašastih plodova i tamne čokolade, jer oni povećavaju oksalat u mokraći.
- Smanjite unos životinjskih proteina: Preterano konzumiranje crvenog mesa, plave ribe i iznutrica povećava mokraćnu kiselinu i doprinosi nastanku uratnih kamenaca.
- Budite oprezni sa voćnim sokovima i gaziranim pićima: Limunada i sok od pomorandže su poželjni zbog citrata koji deluje kao prirodni inhibitor kristalizacije, dok gazirana pića, grejpfrut, sok od brusnice i jabuke treba izbegavati jer povećavaju rizik od stvaranja kamenaca.
- Izbalansirana ishrana sa više voća (ananas, borovnica, trešnje, limun, pomoranđe, banane), povrća (paprika, bundeva, tikvice, šargarepa, pasulj, sočivo) i integralnih žitarica (ječam, ovas) smanjuju kiselost krvi i urina i tako smanjuju rizik od nastanka uratnih kamenaca. Mleko i mlečne proizvode kao i druge namirnice bogate kalcijumom protivno uvreženom verovanju treba unositi u umerenim količinama, jer se u suprotnom povećava resorpcija oksalata iz hrane u crevima, što vodi njihovom povećanom izlučivanju putem mokraće i formiranju kamenaca - sugeriše naš sagovornik i dodaje:
- Smanjenje telesne težine savetuje se svim pacijentima sa kalkulozom bubrega, jer gojaznost predstavlja fakotor rizika.
Dovoljan unos tečnosti kao prevencija
Unos vode od 2-2,5 litra dnevno pomaže u sprečavanju stvaranja kamenaca. Idealno je piti vodu tokom celog dana i uključiti jednu čašu pre spavanja. Izbegavajte dehidrirajuće napitke poput kafe i alkohola, koji podižu nivo mokraćne kiseline.
- Razređen i skoro bezbojan izgled mokraće ukazuje na dovoljan unos tečnosti, dok tamna mokraća ukazuje na nedovoljan unos - pojašnjava doktor.
Dodaci kalcijuma i vitamina C
Uzimanje dodataka kalcijuma i vitamina C može da poveća rizik od kamena, posebno ako se ne uzimaju uz obrok i bez dovoljnog unosa tečnosti. Kod vitamina C, dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 500 mg.
Tim lekara uključeni u lečenje
Kada je poznat sastav kamena, pored nefrologa i urologa, dragoceni član tima za lečenje pacijenta je i lekar specijalista higijene ishrane i nutricionista, naglašava prof. dr Hrvačević.
- Lečenje kamena u bubregu podrazumeva urološke metode za uklanjanje - vantelesno mrvljenje kamena ili mrvljenje kamena putem instrumenata koji se uvode u mokraćni trakt, kao što su ureterolitotripsija, perkutana litolapaksija, ređe otvorena hiruška intervencija. Ukoliko se utvrdi razlog stvaranja kamena, onda se sprovodi uzročno lečenje koje podrazumeva primenu hirurških intervencija, recimo kod uvećanja paratireoidnih žlezda, do primene različitih medikamenta, na primer kod cistinurije - poručuje nefrolog.
Nataša Lazović
Hiperbarična terapija udisanjem čistog kiseonika: Kod kojih stanja pomaže, a kod kojih ne?