Mikrocelularni karcinom pluća je najteži od svih oblika: Upotrebom Imunoterapije poboljšano je preživljavanje
Karcinom pluća predstavlja vodeći uzrok smrtnosti od svih maligniteta kako u svetu, tako i u Srbiji, dok broj obolelih raste svake godine. Situaciju dodatno otežava to što ova bolest u početku nema simptome.
Mikrocelularni ili sitnoćelijski karconom pluća jedan je od najagresivnijih oblika raka i često se otkriva u kasnijoj fazi jer u velikom broju slučajeva pacijent nema simptome sve dok bolest ne uznapreduje. Od svih pacijenata sa rakom pluća, kod oko 7 do 13 odsto pacijenata dijagnostikovan je upravo sitnoćelijski karcinom.
O terapijama i svetskim standardima u lečenju ove maligne bolesti, razgovarali smo sa doc. dr sci. med. Bojanom Zarićem, načelnikom Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica.
- Nažalost, jedna od najgorih proklestava karcinoma pluća jeste činjenica da nema simptome. Dakle, ne postoji ništa što bi moglo lekara opšte prakse ili čak lekara specijalistu da usmeri da je zaista u pitanju rak pluća, a kamoli mikrocelularni karcinom pluća. Ono što je problem sa ovim karcinomom pluća jeste da je on najsmrtonosniji od svih oblika karcinoma pluća.
Karcinoma pluća ima nekoliko desetina vrsta, ako gledamo histološku klasifikaciju, napominje dr Zarić.
- Nažalost, u lečenju mikrocelularnog karcinoma pluća do pre godinu dana ništa se nije promenulo još od 1960. godine. Dakle, nikakvih pomaka nije bilo i prosečno preživljavanje naših pacijenata iznosilo je devet meseci. Moglo je eventualno da se negde produži do 12 meseci, ali su to bili retki slučajevi. A petogodišnje preživljavanje pacijenata sa mikrocelularnim karcinomom pluća ili na sitnoćelijskim apsolutno nije postojalo, merilo se u jedan ili dva procenta možda, i to su bili akcidentalni slučajevi.
Danas sa pojavom imunoterapije postoji šansa da se ovo preživljavanje pacijenata sa mikrocelularnim karcinomom zaista može produžiti i preko godinu dana.
- Imamo situaciju sada sa upotrebom imunoterapije da se petogodišnje preživljavanje meri negde preko 10 do 12 odsto, što je pre samo pet godina bilo nezamislivo. Sa identifikacijom pravih pacijenata i pravih potipova gde nam treba genomika tumora, gde nam treba diagnostika u smislu NGS-a (označava Next-Generation Sequencing (sekvenciranje nove generacije). To je napredna tehnologija koja omogućava analizu genetskog materijala (DNK i RNK) u velikom obimu, precizno i brzo) zapravo mislim da se može postići još bolji rezultat i mislim da možemo da postignemo još bolje preživljavanje.
Skrinig može da otkrije prvi stadijum bolesti u 77 odsto slučajeva, a redovni skeneri samo 16 odsto slučajeva, što bi moglo da povećava preživljavanje pacijenata sa karcinomom pluća.
Iz tog razloga nedavno je uveden skrining za rano otkrivanje, za početak u Beogradu. Svi iz rizične grupe – stariji od 50, pušači sa 30+ godina staža i osobe sa porodičnom anamnezom – mogu i trebalo bi da se prijave za skrining.
Na broj 066 267 268 možete da zakažete skrining, svaki dan od osam sati ujutru do 20 časova, a pregledi su radnim danima od 14 časova. Besplatan je i nije neophodan uput. Na početku za građane Beograda, od naredne godine za sve u zemlji.
Naš sagovornik napominje da je potrebno još malo napretka kako bismo dostigli svetski standard.
- Svetski standard još uvek nismo postigli, ali smo blizu. Svetski standard je kombinacija imunoterapije i hemioterapije što kod nas još uvek nije dostupno, nažalost, ali ja se nadam da će vrlo brzo biti. Dakle, da bismo postigli svetski standard, nepohodno je da uradimo dve stvari: da proširimo indikacije kod nemikrocelularnog karcinoma pluća gde imamo lekove, ali ih nemamo odobrene u tačno određenim indikacijama za koje su nam potrebni. I da za neke tipove karcinoma, kao što je nemikrocelularni karcinom pluća, dakle nesitnoćelijski, moramo uvesti lekove koji su takođe tu, ali se koriste za druge stvari. Za postizanje svetskog standarda neophodno je jako malo, ali vrlo usmerene i vrlo taktički osmišljene akcije da bismo stigli tamo gde je svet, tj. pre svega zemlje u okruženju: Slovenija, Hrvatska, Albanija, Mađarska.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Jaja mogu zaštititi zdravlje mozga i smanjiti holesterol: Nova studija razbija mit u koji smo verovali pola veka