Izazovi modernog roditeljstva: Pedagog Jelena Holcer otkriva kako postaviti granice i da li bi trebalo slušati savete okoline

- Mislim da je roditeljima danas teže i nekoliko razloga pronalazim za to, najviše u tome što je veći broj izvora informacija. Današnji roditelji se o svemu informišu i preko interneta i preko svojih prijatelja, preko društvenih mreža i preko svojih roditelja. Mi kao roditelji često pozovemo u pomoć naše roditelje, pitamo ih šta oni o nečemu misle, kada mi danas vaspitavamo našu decu. Naši roditelje nisu imali sve te dostupne izvore informacija, ponajpre internet nije postojao ni u zamisli, a kamoli u realizaciji. Tako da mislim da je taj preveliki broj različitih izvora informacija napravio kontra efekat, iako je namera bila potpuno obrnuta, da se različite škole roditeljstva, iskoriste kao pomoć i podrška roditeljima, ali su današnji roditelji samo zbunjeni zbog tih različitih izvora informacija. 

Roditeljstvo je ranije bilo jednostavnije

Situacija je drugačija i kada su u pitanju školarci. 

- Kada dete krene u školu, imate čuvene roditeljske vajber grupe gde mame razgovaraju, mame informišu jedna drugu šta je učiteljica dala za domaći. I dete onda dobija poruku - "Ja kao dete ne moram da pamtim šta imam za domaći, mama će da se raspita i naravno mama će i da mi pomogne da uradim domaći". To naši roditelje nisu imali kao mogućnost i nisu ni razmišljali na takav način, nego - to je tvoj domaći, tvoja obaveza, škola i tvoja stvar. Tako da u tom smislu roditelji su danas više zapitani nad vaspitavanjem svoje dece, više su zabrinuti, pokušavaju da rade na sebi da bi bili bolji roditelji. Ima tu i dosta pozitivnog. To što rade na sebi da bi bili dobri roditelji ubrajam u jednu od tih pozitivnih stvari, ali svakako mislim da je našim roditeljima i što dalje gledate u prošlost, s te strane bilo lakše. Nije bilo lakše zarađivati, nije bilo lakše ići na posao. Kada trpite neko nasilje, gde ćete bez interneta i gde ćete bez pravne podrške i mreže da se bilo kome obratite? Neke stvari su bile teže, nema sumnje, ali zato mislim da je roditeljstvo bilo lakše i jednostavnije.

Važno je postaviti granice do sedme godine

Jedan od velikih izazova današnjice je i postavljanje granica deci.

- Roditelji danas, po mom iskustvu, prvo misle da ne treba da postave granice. To je prva grupa roditelja. Druga grupa roditelja je ona koja misli da treba, ali ne zna koja je granica u komu uzrastu. Treća grupa su oni koji znaju i koja granica bi trebalo u kojoj razvojnoj fazi, u komu uzrastu, ali ne znaju način. I velika grupa roditelja pod četiri, koja misli - Ne treba da postavljam granice. On kad poraste, sve će to morati da radi sam. Zašto ja sad njega da teram da on sam pakuje svoje knjige? Jednog dana kada to savlada, pakovaće ceo život sam. Zašto ja sada njega da teram da pere zube? Jednog dana će naučiti sam. Ali zapravo neće. Jer ako mi ne postavimo te granice u ranom detinjstvu, što ranije to bolje, opet u zavisnosti od različitih razvojnih faza, onda dete samo sebi da postavi granice, nema razloga. Tako da je na nama, roditeljima, da na tome insistiramo.

Različiti uzrasti zahtevaju drugačiji pristup učenju o tome šta su zapravo granice. 

- Tačno se zna šta koji uzrast podrazumeva. Recimo u onom bebećem periodu, kada dete prohoda, roditelji znaju da je važno da postave granice, jer to se tiče bezbednosti njihovog deteta i u tome se i snalaze. Ali već u uzrastu od četiri do šest godina dete treba da se osamostaljuje u higijenskim navikama, treba voditi računa da se dete samostalno obuče, da se samostalno hrani, da samostalno sprema svoje igračke pred spavanje. Već tu se roditelji povlače iz jednog od ova četiri navedena razloga i već tu sa granicama ne stoje dobro. I kako onda dete dalje prolazi kroz razvojne faze, roditelji se sve više povlače, a dete dobija poruku, ne moram ja ništa, evo mama će.

Poštovanje granica treba pokazati svojim primerom

Ako ne postavimo granice u ranom periodu, u prvih sedam godina i setimo se toga tek kada je dete u pubertetu, situacija može biti mnogo izazovnija, napominje naša sagovornica. 

- Dete najbrže usvaja one granice koje mu mi objasnimo, koje razume i koje mi pokažemo primerom. Ako sve to nismo uradili do perioda puberteta, nema nikakvog razloga da nas dete posluša. Jer ono je tada već našlo svoje prijatelje, ima sagovornike među svojim vršnjacima, mi mu više nismo ni potrebni kao sagovornici, i tu onda dolazi onaj jaz među generacijama. Ako u periodu pre puberteta nismo uspostavili kontakt, komunikaciju sa našom decom, nema šanse da je uspostavljamo tek u pubertetu. U tom smislu je važan taj pripremni predškolski program i predškolski uzraz deteta, da se mi tada bavimo decom. Tada se pravi neko zdravo tlo, zdrava baza, i onda sve ostalo što će detetu doći na red kroz iskušenja, kroz vršnjake, lakše će to da podnese i da prođe ako ima to zdravo tlo, a to se uspostavlja u prvih sedam godina života.

Olivera Marković 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.