Slušaj vest

Iako je biološki optimalno rađati u mlađim godinama, sa 18 ili 20 godina, realnost današnjeg društva je drugačija. Žene se sve češće kasnije odlučuju za majčinstvo zbog obrazovanja, karijere ili ekonomskih faktora, a na tom putu bi trebalo da ima svesrdnu pomoć savremene medicine, smatra internista-endokrinolog prof. dr Svetlana Vujović, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS-a, a koja je bila gost na nedavno održanom drugom po redu VTO Forumu pod sloganom "Biram plodnost". Profesoka je odgovorna ili "kriva" što se starosna granica za žene vantelesnu oplodnu o trošku RFZO pre dve godine sa 43 pomerila na 45.

- Ušla sam u tu komisiju gde su svi skočili na mene i pitali me do koje ja to hoću granice. Rekla sam do pedesete ako neko ima jajne ćelije, a to se danas može ispitati i videti, jer ne stare sve žene isto - otkriva. 

svetlana-vujovic.jpg
Dragana Udovičić Prof. dr Svetlana Vujović

Njeno uže polje interesovanja su žene koje žele da ostanu u drugom stanju posle četrdesete, jer je sve pre toga “lako”, kako navodi.

- Obožavam i posle pedeste i posle šezdesete, a zašto? Zato što se očekuje da će život u bliskoj budućnosti trajati otprilike 120 godina, mada ne volim da postavljam granice. U starom Rimu se umiralo sa 35, a uskoro će u 120-oj. Deca bi zato trebalo da se rode onda kad neko to voli i kad je spreman, a ne pod pritiskom godina - smatra prof. dr Vujović. 

Biologija ili medicina?

U "onda kad neko to voli i kad je spreman" se ipak neminovno upliće i pitanje protoka vrema. Kako prolazi vreme, hormoni se menjaju, jer su biološki uslovljeni.

- Ako mi endokrinolozi kažemo “nemojte ništa da radite, prepustite sve biologiji”, onda je istina sve što piše u knjigama, a to je da s godinama opada plodnost. A ja ne želim da pričam o poznatim stvarima, nego o budućnosti. Ako žena ima 42 ili 43 godine i čula je za taj “užasni, strašni” AMH hormon koji je kod nje jako nizak, ta spoznaja joj je digla sve druge stresogene hormone do plus beskonačno, koji joj ne daju da ostane u drugom stanju. Mi, kao vrsni endokrinolozi, smo onda tu da izmenimo hormonski status, ne samo polnih hormona, nego celog stanja organizma kod žene i partnera, jer put postoji dokle god postoje jajnici. Jel ima jajnike? U redu, hajde da probamo da pomerimo granice, ali ako ništa ne preduzmemo, onda se zaista ništa neće ni desiti i onda je to negiranje medicine… Neka umiru ljudi od iste stvari kao što su umirali pre milion godina… - naglašava profesorka.

AMH hormon shutterstock_1230646321.jpg
Shutterstock AMH hormon nam pokazuje stanje rezervi jajnika

Pomeranje granice znači da se hormoni uvedu u nivoe koji su u skladu sa biologijom reproduktivnog perioda, a to znači kao kod nekog ko ima 30, 35 godina. Uslov je da to budu svi hormoni, ne samo nešto od hormona.

- Onda više ne dolazite u situaciju da vam “nije uspelo 15 vantelesnih zato što imate loše jajne ćelije”. Šta to znači loša jajna ćelija? Jedno su hromozomske promene, ali ako ta ćelija živi u lošoj hormonskoj sredini, ona će postati loša ćelija. Ako joj date idelane hormone, kao idelanu podlogu za rast, ona će se razvijati. To je ono na čemu radimo, na pripremi žene i otkrivanju uzroka (inferliteta) - naglašava prof. dr Vujović. 

Još dalje

Dr Vujović za primer uzima ženu koja ima 49 godina, pritom ima dobre hormone i dobru debljinu sluzokože materice.

- Da ne zaboravimo, sluzokoža materice ili endometrijum je mesto u kome se luči 264 hormona. O tome se ne misli, nego je važna samo debljina, najčešće. I ta žena je spremna za šta? Za donaciju jajne ćelije ako želi. E sad, dolazi do situacije da sutra ima 50 godina i da ne može u Srbiji da dobije doniranu jajnu ćeliju oplodnjenu spermom njenog partnera, jer ima 50 godina, a spremna je. I onda mi moramo da je pošaljemo negde napolje - navodi prof. dr Vujović. 

oplodnja shutterstock_2351130725 (1).jpg
Shutterstock Donacija janih ćelija je opcija u poznim godinama

Dodaje da je to ideja za Ministarstvo zdravlja i da će predložiti da se pripremljenim ženama, koje su u odličnom stanju i koje nemaju zdravstvene probleme, omogući da mogu da se ostvare kao majke u našoj zemlji do šezdesete godine.

- Tu obično nastupa šok - zašto do šezdesete? A koliko ćemo mi da živimo? Pa niko nema tapiju na život. Da li neko zna koliko će da živi? Niko. Znači, ako je žena spremna, onda može. Do danas imam 18 beba, odnosno mama koje su ostvarile svoju trudnoću od 52. do 58. godine s doniranom jajnom ćelijom. One su bile spremne i mislim da su to najsrećnije žene. One žive kvalitetno, jer im plod šalje matične ćelije, što ih podmlađuje i donosi bolju progresiju života u budućnosti. Znači, to je jedna vrsta usporavanja starenja - poručuje profesorka.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.