Lumbalni sindrom je pošast modernog doba: Fizioterapeut savetuje kako da olakšate bol u krstima

Lumbalni sindrom, odnosno bol u donjem delu leđa, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema današnjice. Uzrok je često povezan s načinom života - previše sedenja, nedovoljno kretanja i neprilagođeni radni uslovi postali su svakodnevica mnogih ljudi, kaže za naš portal Srđan Anđelkov, fizioterapeut i specijalista manuelne terapije.

Bol i tegobe u donjem delu leđa nastaju kao posledica kombinacije višestrukih faktora. Najčešći uzroci su:

• Nepravilno držanje tela: Dugotrajno sedenje u lošem položaju može da izazove neravnomerno opterećenje kičmenog stuba i mišića
  Nedostatak fizičke aktivnosti: Slabi mišići trupa ne mogu da pruže adekvatnu podršku kičmi
  Degenerativne promene: Starenjem dolazi do propadanja međupršljenskih diskova i razvoja stanja kao što su spondiloza i diskus hernija
  Povrede: Povrede kičme, posebno u donjem delu leđa, mogu da izazovu trajne posledice, nepravilno podizanje tereta, nepravilno vežbanje, fizička preforsiranost
  Stres: Hronični stres dovodi do napetosti mišića, što može da izazove bol zbog mišićne napetosti i neelastičnosti

- Kod mlađio osoba najčešći uzrok je nepravilno držanje tela i fizička neaktivnost, u srednjim godinama degenerativne promene postaju dominantni uzrok, dok su stariji uglavnom pogođeni degenerativnim promenama i smanjenjem elastičnosti međupršljenskih diskova - naglašava fizioterapeut. 

Simptomi koje ne treba ignorisati

Simptomi su raznoliki, a intenzitet bola može da varira od blage nelagodnosti do ozbiljnih tegoba koje ograničavaju svakodnevne aktivnostii:

• Bol u donjem delu leđa: Bol može da bude oštar, tup ili pulsirajući
  Ukočenost: Ograničena pokretljivost, posebno nakon dužgeg sedenja ili spavanja
  Širenje bola: Bol može da se širi u noge, naročito kod lumboišijalgije
  Mišićna slabost i trnjenje: Prisustvo neuroloških simptoma može da ukazuje na ozbiljnija stanja, poput pritiska na korene nerava, odnosno išijalgije

Kada se javiti lekaru?

Postoji nekoliko situacija u kojima je neophodno potražiti pomoć lekara, navodi naš sagovornik. 

- Ako bol traje duže od nekoliko nedelja i ne reaguje na odmor ili analgetike ili ako dolazi do pogoršanja, odnosno intenzivan bol ometa svakodnevne aktivnosti, vreme je za posetu lekaru. Neurološki simptomi poput slabosti, trnjenjenja ili gubitka osećaja u nogama su takođe indikacija. Problemi sa kontrolom bešike ili creva mogu da ukazuju na sindrom kaude ekvine, koji zahteva hitnu medicinsku intervenciju - opominje Srđan Anđelkov.

Kako se leči lumbalni sindrom?

Kada je o lečenju lumbalnog sindroma, savremeni trendovi sve više favorizuju konzervativni pristup.

- Na osnovu nalaza i snimaka, pacijentima se obezbeđuje antibolna i antizapaljenska terapija, dok se primenom fizičkih metoda kao što su laser, ultrazvuk, elektroterapija i tekar terapija utiče na smanjenje bolova i poboljšanje funkcije lumbalnog dela. Ove terapije koriste različite vrste talasa koji izazivaju toplotne reakcije u tkivima, što pomaže u smanjenju upala i bolova. Pored toga, primenjuju se manuelne tehnike (osteopatske metode) tretiranja zglobova, a akupunktura može da bude korisna za opuštanje napetih mišića - objašnjava naš sagovornik.

Aktiviranjem lokalne cirkulacije u regijama pogođenim sindromom, bol se povlači, upala i trnjenje nestaju, a pacijent dobija smernice za dalje vežbe i savete kako da poboljša svoju pokretljivost. U slučajevima ozbiljnih neuroloških ispada, kao što su jak bol u nogama, gubitak kontrole mokrenja ili slabost obe noge, upućuje se hitno na pregled kod hirurga. 

- Prevencija je ključna - redovna fizička aktivnost (vežbe istezanja i jačanja mišića leđa), pravilno držanje tela i ergonomsko prilagođavanje radnih uslova mogu značajno da smanje rizik od lumbalnog sindroma. Ako se bol ipak javi, pravovremena reakcija i poseta lekaru ili fizioterapeutu, mogu da učine veliku razliku i ubrzaju oporavak - poručuje Srđan Anđelkov.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.