Imate strah da se ne zacrvenite u licu? Stručnjaci otkrivaju načešće okidače i šta može da vam pomogne

Eritrofobija je poput tihog neprijatelja - strah od crvenila lica obuzima osobu i stvara osećaj srama i nelagode. To nije samo fizička reakcija, već duboko emocionalno iskustvo koje često dolazi nenajavljeno - u spontanom razgovoru, na poslu, ili čak u opuštenoj situaciji, budeći u osobi želju da pobegne ili se sakrije. 

Osim spoljašnjih faktora, i određene aktivnosti poput saginjanja, fizičkog naprezanja ili penjanja uz stepenice mogu da dovedu do pojačanog crvenila, odnosno eritema.

- Ubrzana cirkulacija kod pojedinih osoba izaziva pojačano crvenilo. Neki ljudi osećaju i da im lice “gori” ili imaju subjektivni osećaj mravinjanja, iako nema znakova ozbiljnije bolesti - naglašava doktor i dodaje:

- Kod zdravih ljudi, emotivna napetost, nesigurnost (preosetljivost), stres ili iščekivanje takođe mogu da izazovu crvenilo. To nije patološko stanje, već fiziološka reakcija. Slično se događa i tokom fizičke aktivnosti - neki ljudi se zajapure u licu, dok kod drugih neće ništa posebno primetiti. Genetika takođe igra određenu ulogu - osobe sa osetljivom kožom mogu da naslede predispoziciju za crvenilo lica - poručuje dr Majcan.

Strah od crvenjenja

Psiholog i master profesor psihologije Irina Dugonjivac se slaže da ljudi sa osetljivijim nervnim sistemom mogu da budu skloniji pojačanim telesnim reakcijama, samim tim i crvenjenju, ali smatra da je to samo početak priče.

- Recimo, sećam se klijenta koji je tokom detinjstva često bio ismevan zbog crvenila i taj osećaj srama se ukorenio duboko u njegovoj svesti, poput refleksa. Međutim, nije se plašio crvenila samog po sebi, već reakcije ljudi oko njega. Dakle, genetika može biti okidač, ali životna iskustva, posebno negativni komentari iz detinjstva, mogu da prodube problem - navodi psiholog.

Strah od crvenila često ograničava ljude da govore na sastancima, izraze svoje mišljenje pred prijateljima ili uživaju u svakodnevnim socijalnim interakcijama. Oni se često povlače i izbegavaju situacije u kojima bi mogli biti "otkriveni", što vodi do osećaja izolacije i gubitka samopouzdanja.

- Eritrofobija, u suštini, utiče, ne samo na ponašanje, već i na način na koji osoba vidi i vrednuje sebe, ostavljajući trajne posledice na njihovo emocionalno zdravlje i lični razvoj - naglašava naša sagovornica.

Kada potražiti pomoć?

Ako osećaj srama i straha počne da diktira svakodnevne odluke - šta ćete reći, gde ćete ići, koga ćete sresti - vreme je da potražite pomoć.

- Kada izbegavanje situacija postane pravilo, a ne izuzetak, to je znak da nam je potrebna stručna podrška, jer se ovo stanje može prevazići. Kognitivno-bihevioralna terapija, recimo, pomaže osobi da prepozna misli koje joj pothranjuju strah i zameni ih realnijim i podržavajućim stavovima. Na primer, umesto: "Svi će me osuđivati, jer sam se zacrveneo", osoba nauči da racionalizuje misao i kaže sebi: "Crvenilo je samo reakcija mog tela i ono čini autentičan deo mene. Mogu da živim sa tim". Uz to, kroz postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju strah, osobe uče da preuzmu kontrolu nad svojim reakcijama i povrate izgubljeno samopouzdanje – otkriva psiholog.  

Trikovi za samopomoć

Jedan jednostavan korak može da promeni tok ove fobije, a to je svesno disanje.

- Tehnika disanja u tri faze - udah, zadržavanje daha i lagani izdah - je vrlo korisna i deluje umirujuće. Fokusiranje na sadašnji trenutak je, takođe, moćno oružije - umesto na osećaj toplote na obrazima, pažnja se može preusmeriti na zvukove ili boje u okruženju - savetuje naša sagovornica i poručuje:  

- Eritrofobija nije prepreka koja mora da nas definiše. Uz terapiju, podršku i male korake, moguće je povratiti kontrolu nad svojim životom i vratiti se u socijalne interakcije bez stalnog osećaja straha i srama. Prvi korak je shvatiti da niste sami u ovom iskustvu i da se promena može desiti.

Nataša Lazović 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.