Rani znaci Parkinsonove bolesti: Neurolog otkriva da nije sve u tremoru, odaje vas i lice

Procenjuje se da u svetu sa Parkinsonovom bolešću živi oko 6,1 milion ljudi, a u Srbiji oko 15.000. Bolest najčešće postoji pet do sedam godina pre nego što se dijagnostikuje. O tome koji su rani znaci na koje bi trebalo da obratimo pažnju, kakav je tok bolesti i koji su faktori rizika koji dovode do oboljevanja razgovali smo sa neurologom dr sc. med Goricom Đokić.

U mozgu se pojavljuju karakteristične promene u vidu prisustva Levijevih tela - abnormalnih naslaga proteina alfa-sinukleina, kao i promene u mitohondrijama, delovima ćelija odgovornim za proizvodnju energije, dodaje.

Najčešći simptomi

Simptomi kreću lagano, a među prvima su jedva primetan tremor (podrhtavanje) samo jedne ruke, stopala ili glave, ali i ukočenost, usporavanje pokreta i problemi sa ravnotežom, što povećava rizik od padova.

- U ranim stadijumima lice može da bude malo ili nimalo izražajno (hipomimija), ruke se ne ljuljaju pri hodu, govor može da postane tih i nejasan. Ovi simptomi se vremenom pogoršavaju - naglašava naša sagovornica.

Najčešći simptomi Parkinsonove bolesti su:

• Tremor - ritmično podrhtavanje koje obično počinje u rukama ili prstima, retko u stopalu ili vilici. Može da izgleda i kao trljanje palca i kažiprsta napred i nazad. Drhtanje se javlja u mirovanju i pogoršava u stresnim ili emocionalno intenzivnim situacijama
  Bradikinezija - usporeno kretanje i usporenost pokreta što otežava jednostavne zadatke. Osobe često teško ustaju sa stolice, a lice vrlo često nema izražajnost ili osoba teško trepće
  Ekstrapiramidni rigiditet - kruti i ukočeni mišići koji ponekad mogu da budu napeti i bolni, a pokreti ruku kratki i trzavi
  Pognuto držanje tela i oštećena ravnoteža, gubitak automatskih pokreta
  Tih, sliven i "ravan" govor
  Promene rukopisa koji postaje drhtav i nečitak
  Nemotorni simptomi kao što su depresivnost, anksioznost, problemi sa stolicom (zatvor), problemi sa spavanjem, problemi sa mirisom, problemi s pamćenjem, hronični umor

Genetika i toksini

Uzroci neurodegenerativnih bolesti, pa i Parkinsonove, su kombinovani i uključuju specifične genetske promene, ali i faktore životne sredine, kao što je izloženost određenim toksinima. 

- Rizik od oboljevanja raste s godinama, ali kada se pojavi kod osoba mlađih od 50 godina, reč je o ranoj Parkinsonovoj bolesti. Ako imate jednog ili više rođaka s ovom bolešću postoji povećan rizik da se i sami razbolite. Takođe, više pogađa muškarce nego žene. Stalna izloženost herbicidima i pesticidima može donekle da poveća rizik od oboljevanja - navodi dr sc. med Đokić. 

Lečenje i prevencija

Lečenje ima za cilj da se simptomi poboljšaju i uglavnom se prepisuju lekovi ili kombinacija lekova. U nekim težim slučajevima može da bude preporučena i duboka stimulacija mozga ili druge hirurške procedure, sugeriše neurolog.

- Prevencija neurodegenerativnih bolesti nije naučno utemeljena, ali ne mogu da odmognu vežbe na svežem vazduhu, umereno pijenje kafe (1-3 šoljice dnevno), zeleni čaj, magnezijum L-treonat i antioksidansi poput glutationa - poručuje dr sc. med Gorica Đokić.

Nataša Lazović 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.