Kako prepoznati osteoartrozu kuka koju u Srbiji ima svaka 10. osoba starija od 55 godina? Reumatolog otkriva da li je operacija jedino rešenje

Osteoartroza kuka je hronična bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta, a procenjuje se da u Srbiji svaki deseti čovek stariji od 55 godina ima simptome ovog oboljenja. Uzrok je postepeno trošenje hrskavice u zglobu kuka, što dovodi do bola, ukočenosti i otežanog kretanja. Kako prepoznati rane znake, ko je najviše u riziku i na koje načine možemo da usporimo progresiju bolesti otkriva za naš portal doc. dr Ivica Jeremić, specijalista interne medicine, reumatolog.

Bol u kuku, koji se često oseća u preponama, butini ili zadnjici, jedan je od prvih simptoma, a kako bolest napreduje, javlja se ukočenost, smanjena pokretljivost i čak deformacija zgloba.

- Na primer, pacijenti često prijavljuju osećaj "zarđalosti" u zglobu ujutru, koji popušta nakon nekoliko minuta kretanja. Dijagnoza osteoartroze postavlja se kliničkim pregledom i radiološkim snimcima. Rendgen najčešće otkriva sužavanje zglobnog prostora, što je jasan znak degenerativnih promena. Od korist može da bude i ultrazvučni pregled - objašnjava naš sagovornik.

Ko je u najvećem riziku?

Više faktora doprinosi razvoju osteoartroze kuka. Starost je jedan od ključnih - nakon 50. godine života rizik značajno raste. Pol takođe igra ulogu, jer žene, posebno nakon menopauze, češće pate od ove bolesti.

- Gojaznost dodatno opterećuje zglobove, ubrzavajući njihovo trošenje. Povrede, genetski faktori i profesije koje zahtevaju fizički rad ili ponavljajuće pokrete takođe povećavaju rizik. Od rane artroze kuka boluju ljudi koji imaju neke urođene anomalije zgloba kuka, na primer kada glava kuka ne naleže dobro u čašicu, ranije se razvija artroza kuka - navodi doktor. 

Operacija nije uvek nužna 

Iako su operacije, poput totalne zamene kuka, veoma uspešne (sa stopom uspešnosti od preko 90 odsto), one nisu uvek neophodne kod pacijenata sa ranom osteoartrozom. Mnogi pacijenti mogu da ublaže simptome promenom načina života. Gubitak samo nekoliko kilograma može značajno da smanji pritisak na zglobove. Redovno vežbanje, poput plivanja ili vožnje bicikla, pomaže u održavanju pokretljivosti i jačanju mišića.

- Lekovi, poput nesteroidnih antiinflamatornih preparata, ublažavaju bol i zapaljenje. Fizioterapija, uključujući specifične vežbe za jačanje mišića oko kuka, može značajno da poboljša kvalitet života. U zglob kuka se mogu davati preparati kortikosteorida, hijaluronske kiseline i plazme bogate trombocitima. Ove intervencije mogu nekada značajno da olakšaju tegobe kod pacijenata sa ranom artrozom kuka ili pak da pomognu pacijentima sa težim oštećenjima kuka dok čekaju na operaciju - sugeriše reumatolog.

Može li ishrana da pomogne?

Postoji sve više dokaza da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, koje se nalaze u ribi poput lososa i skuše, može da smanji zapaljenje u zglobovima.

- Antioksidansi iz voća i povrća, poput borovnica i spanaća, pomažu u zaštiti hrskavice. Vitamin D, neophodan za zdravlje kostiju, takođe ima važnu ulogu. Pacijenti bi trebalo da unose odgovarajuće količine proteina, kako bi sačuvali mišićnu masu, pa se preporučuje uzimanje mlečnih proizvoda, jaja, ribe i mesa i odgovarajuća fizička aktivnost - savetuje naš sagovornik.

Kako da pomognete sami sebi?

Pacijenti mogu da preduzmu brojne korake kako bi olakšali simptome i usporili progresiju bolesti, dodaje dokotor. 

• Prilagodite aktivnosti: Izbegavajte dugotrajno stajanje ili aktivnosti koje opterećuju zglob
  Koristite pomagala: Štapovi ili hodalice mogu da smanje opterećenje na zglobove
  Primena toplote i hladnoće: Tople obloge smanjuju ukočenost, dok hladne pomažu kod akutnog bola

- Tegobe povezane sa osteoartrozom mogu uspešno da se kontrolišu uz adekvatne terapije i prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti. Rano prepoznavanje simptoma, odgovarajuća terapija i promena načina života ključni su za usporavanje bolesti i održavanje kvaliteta života. Ako osećate bol u kuku, nemojte ga ignorisati. Pravovremena reakcija može da napravi ogromnu razliku - poručuje doc. dr Ivica Jeremić.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.