4 faze anafilakse, najopsnije alergijske reakcije: Doktorka otkriva kako da pružite prvu pomoć sebi i drugima

Anafilaksa je najteža forma alergijske, potencijalno životno ugrožavajuće reakcije, koja uglavnom nastaje naglo i neočekivano. Najčešći uzroci su hrana (36 odsto slučajeva), lekovi (17 odsto) i otrovi insekata (15 odsto), a simptomi se javljaju tek nakon što osoba ponovo dođe u kontakt sa alergenom, kaže dr Gordana Petrović, alergolog imunolog sa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” i naglašava da rano prepoznavanje prvih simptoma sprečava pojavu težih posledica.

Prvi simptomi anafilakse

Alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom - alergenom. Ispoljava se kao peckanje, svrab ili metalni ukus u ustima, zatim kao otok usana, jezika i ždrela, ukoliko su u pitanju alergeni iz hrane, ili se pojavljuje koprivnjača, otok na mestu kontakta sa drugim alergenima. Rano prepoznavanje prvih simptoma sprečava pojavu težih posledica.

- Generalizovana reakcija se može razvijati kao osip i crvenilo sa urtikama (koprivnjačom) po celom telu koje svrbe. Lice i meka tkiva otiču, a disanje postaje otežano. Moguće je povraćanje, grčevi u stomaku, dijareja - navodi doktorka.

Osoba postaje uznemirena, zvuci koje čuje dobijaju metalni prizvuk i oseća kao da tone. Njen krvni pritisak počinje da pada, kolabira i gubi svest. Najteži oblik anafilaktičke reakcije je razvoj anafilaktičkog šoka.

- Može se desiti da se tegobe postepeno razvijaju i produbljuju satima nakon početka. Pojedine osobe nakon blage početne reakcije osete spontano poboljšanje, ali se nakon tri do četiri sata tegobe ponovo javljaju - objašnjava alergolog.

Koliko brzo se razvijaju simptomi?

Simptomi se javljaju već nakon nekoliko sekundi ili minuta od kontakta sa alergenom, ali se mogu javiti i nakon više sati, a najčešći su koprivnjača, oticanje, otežano disanje, ubrzan puls i gubitak svesti.

Obratite se za medicinsku pomoć ukoliko primetite neki od sledećih simptoma (ako su nastali iznenada ili nakon kontakta sa već poznatim alergenom):

• otežano disanje
  promuklost
  kašalj
  vrtoglavica
  nizak krvni pritisak
  otežano gutanje
  bol u grudima
  svrab na koži
  oticanje
  osip na koži
  dijareja
  grčevi u stomaku
  povraćanje

Anafilaktički šok - praćenje reakcija po fazama

Nulta faza - lokalna reakcija

• Pojava ograničenih promene na mestu kontakta sa alergenom - crvenilo (eritem), otok (edem)

Prva faza - blaga opšta reakcija

• Promene na koži u vidu svraba, osipa (urtikarija)
  Curenje iz nosa, osećaj punoće u grlu, otežano gutanje i govor
  Opšti simptomi u vidu uznemirenosti, glavobolje, osećaja toplote
  Lokalne promene se mogu javiti i na mestu davanja leka ili u usnoj duplji, jeziku, usnama kod nutritivne alergije (oblik tzv. oralnog alergijskog sindroma)
  Blage gastrointestinalne smetnje (mučnina, gađenje, naduven stomak)

Druga faza - izražena sistemska reakcija

• Izraženije promene na koži u odnosu na lokalnu reakciju
  Hipotenzija, tahikardija, aritmija
  Otežano disanje
  Simptomi dispepsije (mučnina, povraćanje, proliv)
  Osećaj anksioznosti i panica

Treća faza - teška sistemska reakcija

• Simptomi potpuno razvijenog anafilaktičnog šoka - teška hipotenzija, otok grkljana, bronhospazam, gušenje, poremećaj svesti

Četvrta faza - smrtni ishod

• Smrt nastaje kao posledica razvoja šoka
  Ireverzibilna (nepovratna) hipotenzija sa poremećajem rada srca
  Intenzivan brohospazam, modra koža i prestanak disanja
  Kardiorespiratorni zastoj, smrtni shod

Kako sprečiti anafilaktični šok?

Pored izbegavanja alergena, ukoliko je odranije poznat, možete i sami sprečiti nastajanje težeg oblika anafilakse tako što ćete preuzeti određene terapijske mere, odnosno korake, naglašava doktorka.

- Neophodna je hitna primena autoinjektora adrenalina (Epinefrin/EpiPen/Penepin) koji se primenjuje ODMAH u slučaju razvoja alergijskih simptoma. Preporučuje se i upotreba antihistaminika, koji donekle može da ublaži reakciju do dolaska Hitne pomoći - navodi.

Kako pomoći osobi u toku šoka?

Ukoliko primetite poremećaj stanja svesti, nestabilnost, pad pritiska, ono što možete da uradite odmah jeste da obolelog stavite u tzv. koma položaj.

- Osobu postavite u ležeći položaj, na desni bok, sa glavom okrenutom u stranu sa podignutim donjim ekstremitetima iznad nivoa glave. Izuzetak su osobe koje su svesne i imaju jak osećaj gušenja, njima treba pomoći da sede. Disajni putevi moraju da budu prolazni, što se postiže vađenjem jezika i zubnih proteza iz usta, uklanjanjem stranih tela iz usta i nosa. Odmah pozovite 194 i obavezno naglasite da mislite da je u pitanju anafilaktički napad. Pozovite u pomoć i osobe u okolini - savetuje naša sgovornica.

Posle napada

Nakon zbrinjavanja akutne reakcije i otpusta iz zdravstvene ustanove, važno je da osoba koja je doživela anafilaksiju, kao i članovi njenog okruženja, budu informisani o potencijalnim okidačima i potrebi izbegavanja ovih alergena.

- Takođe, neophodno je da osoba poseduje autoinjektor adrenalina (preporučuje se da ima dva originalna pakovanja) i da bude obučena za primenu, u slučaju da dođe do ponovnog razvoja anafilakse. Takođe, neophodno je i da osobe u okruženju budu obučene za primenu adrenalina - poručuje dr Gordana Petrović.

Nataša Lazović 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.