Magnezijum pod lupom: Klinički farmakolog otkriva najčešće zablude i 3 stanja kod kojih dokazano deluje
Iako se nalazi u svakodnevnim namirnicama koje unosimo, istraživanja pokazuju da je često potrebna suplementacija u obliku dodataka ishrani. Razlog za to možemo naći u kvalitetu hrane na globalnom nivou.
Magnezijum je jedan od esencijalnih minerala i gotovo da nema sistema organa za koji nije zadužen. Od prenosa nervnih impulsa, preko proizvodnje proteina, do regulacije srčanog ritma, ovaj mineral takođe učestvuje u više od 325 enzimskih reakcija, doprinoseći brojnim vitalnim procesima u organizmu. Iako se lako može naći u svakodnevnim, uobičejenim namirnicama, savremeni način ishrane nas često ostavlja u deficitu. Sa kliničkim farmakologom dr spec. Vladimirom Stojanovićem razgovarali smo o tome koje ga zablude prate, kako da prepoznate simptome njegovog nedostatka, kao i o stanjima kod kojih se najčešće koristi kao terapija.
- Magnezijuma najviše ima u zelenom lisnatom povrću, orašastim plodovima i semenkama, integralnim žitaricama i mahunarkama. Na primer, bademi, semenke bundeve i spanać odlični su izvori ovog minerala. Takođe, može se naći u tamnoj čokoladi i avokadu - napominje naš sagovornik.
Iako se nalazi u svakodnevnim namirnicama koje unosimo, istraživanja pokazuju da je često potrebna suplementacija u obliku dodataka ishrani. Razlog za to možemo naći u kvalitetu hrane na globalnom nivou.
- Hibridizacija, upotreba pesticida, obrada i dodavanje velikih količina hemijskih sredstava radi brže i veće proizvodnje doveli su do toga da namirnice danas sadrže i do upola manje magnezijuma u odnosu na nekadašnje količine - objašnjava doktor.
Preporučena dnevna doza
Preporučeni dnevni unos magnezijuma, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, iznosi 420 mg za muškarce i 380 mg za žene. Ovo je okvirna procena, jer različite grupe (deca, mladi, sportisti, trudnice, dojilje, kao i osobe sa određenim bolestima i stanjima) imaju različite potrebe.
- Magnezijum se, osim kroz hranu, može unositi i putem suplemenata u obliku tableta, kapsula, praška, odnosno direkt oblika, šumećih tableta, gelova za transdermalnu primenu. U bolničkim uslovima često se koristi u sistemskom obliku, najčešće intravenski, kod nekih vrsta kome, a anesteziolozi ga daju preoperativno, radi opuštanja organizma i pripreme za hirurške zahvate - sugeriše dr spec. Stojanović.
Vrste magnezijuma
Postoje dve vrste magnezijuma, organski i neorganski.
- Organski oblici: magnezijum citrat, glicinat, malat, laktat, aspartat.
Neorganski oblici: magnezijum oksid, magnezijum hlorid, magnezijum sulfat.
- Velika je zabluda da određeni oblik magnezijuma deluje na određene organe, dijagnoze ili patologije. Svi oblici magnezijuma deluju isto, ali se razlikuju prema apsorpciji, bioraspoloživosti, interakcijama i eliminaciji iz organizma - precizira naš sagovornik.
Prema aktuelnim smernicama, neorganski magnezijum-oksid (Mg-oksid) i organski magnezijum-citrat (Mg-citrat) su optimalni i najčešće primenjivani oblici za suplemenataciju, a tako je i našam tržištu, dodaje.
- Mg-oksid sadrži više elementarnog magnezijuma (oko 60 odsto), ali se sporije apsorbuje, omogućavajući kontinuirano oslobađanje i popunjavanje depoa u organizmu.
Mg-citrat sadrži manje elementarnog magnezijuma (oko 20 odsto), ali se brže apsorbuje i deluje već 15 minuta nakon uzimanja.
Medicinska primena
Značaj magnezijuma potvrđen je pre mnogo godina, kada je na Svetskom kongresu kardiologa uvršten u zvanične smernice za određena kardiološka oboljenja.
Doktor izdvaja tri stanja kod kojih se magnezijum najčešće koristi i gde daje najbolje rezultate.
- Grčevi u mišićima: Pojavljuju se posebno kod trudnica i ležećih pacijenata (znaju da budu toliko bolni da bude iz sna), a rešavaju se primenom magnezijuma za 7-10 dana.
Aritmije i poremećaji srčanog rada: Koristi se kao kardioprotektivno sredstvo za pravilan rad kardiovaskularnog sistema.
Migrene i glavobolje: U kombinaciji sa analgeticima i antimigrenoznim lekovima ili kao svakodnevna suplementacija (ponekad, u retkim slučajevima do 900 mg), magnezijum značajno ublažava simptome migrena.
- Pored navedenog, koristi se kod stresa, nervoze, nesanice (zato ga i zovu velnes za centralni nervni sistem), neuromišićnih problema, okoštavanja i kod insulinske rezistencije. Takođe je značajan za pravilno deponovanje kalcijuma u kostima - navodi klinički farmakolog.
Neželjeni efekti
Magnezijum u velikim dozama može da izazove dijareju. Međutim, moderni proizvođači su uspeli da smanje ovaj problem kvalitetnijom obradom preparata. Za kraj, doktor nam otkriva jednu anegdotu iz apoteke.
- Farmaceutkinja je jednom pacijentu ponudila magnezijum uz komentar: "Ako želite da vas uspava, uzmite ga uveče, a ako želite energiju, uzmite ga ujutru". Pacijentkinja je uz osmeh pitala: "A kako magnezijum zna kad sam ga popila?" Naime, magnezijum umiruje i opušta, ali na mišićno-energetskom nivou podiže snagu, pa ga sportisti često koriste pre treninga - poručuje dr spec. Vladimir Stojanović.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pričitajte i koje lekove ne smete naglo da prestane da uzimate - klinički farmakolog otkriva sve opasnosti neredovne terapije.
Kako pravilno preći s posne na mrsnu ishranu? Uz savete nutricioniste preskočite nadutost, mučninu i bol