Kad srčani udar ne boli: Kardiolog otkriva ko je kandidat za tihi infarkt i kako ga prepoznati
Tihi srčani udar, poznat i kao tihi infarkt miokarda, često se javlja bez uobičajenih simptoma poput intenzivnog bola u grudima ili osećaja stezanja i nedostatka vazduha. Umesto toga, simptomi su toliko blagi da mnogi ljudi prebrode ovo stanje "na nogama".
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je tihi srčani udarjednako opasan kao i klasični infarkt miokarda. Prim. dr Živan Dimitrijević, kardiolog sa bogatim iskustvom, ističe za naš portal koliko je važno prepoznati ovakve atipične slučajeve i na vreme reagovati, ali i otkriva koja grupa pacijenata je posebno ugrožena.
- Srčani udar bez izraženih tegoba nije retka pojava, posebno kod osoba sa šećernom bolešću, što je posledica polineuropatije - oštećenja nerava koji opslužuju senzorne i motorne funkcije. Kod ovih pacijenata, nervi u mišićima, rukama i nogama propadaju, što uzrokuje simptome poput trnjenja, slabosti i bolova - navodi kardiolog.
Dr Dimitrijević napominje da čak 30 odsto osoba s dijabetesom može da ima infarkt miokarda bez uobičajenih simptoma, poput jakog bola iza grudne kosti koji se širi ka vratu, ramenima ili rukama. Umesto toga, simptomi su često nejasni i blagi, poput povremenog lošeg osećaja. Mnogi pacijenti dolaze kod lekara tek nekoliko dana nakon što su doživeli infarkt, nesvesni ozbiljnosti situacije.
- Ovde gubimo dragoceno vreme, posebno prva dva "zlatna" sata tokom kojih je najefikasnije postaviti stentove. Kod osoba s dijabetesom, zbog odsustva klasičnih simptoma, često nema "crvenog alarma" koji bi ukazao na hitnost situacije. Može se dogoditi da pacijent kolabira bez prethodnih znakova upozorenja, a jedini simptom može da bude blago gušenje - navodi.
Redovna kontrola
Budući da čak 30 odsto populacije ima dijabetes, ovaj problem pogađa veliki broj ljudi, dodaje i naglašava da svi dugogodišnji dijabetičari imaju polineuropatiju u nekoj meri. Kako bi se predupredile ozbiljne komplikacije, savet za pacijente sa dijabetesom je da redovno posećuju svog lekara.
- Njihov izabrani lekar je prvi koji bi trebalo da reaguje. Kod svakog dugogodišnjeg dijabetičara, recimo pet ili šest godina od postavljanja dijagnoze, treba uraditi EKG na svakom pregledu, čak i kada nemaju tegobe - naglašava dr Dimitrijević.
Posebno je važno obratiti pažnju na simptome poput osećaja gušenja, lupanja srca ili opšte slabosti. Kod ovih pacijenata svaku naizgled blagu tegobu treba shvati ozbiljno, jer su osobe s dijabetesom, kako kaže dr Dimitrijević, u grupi vrlo ozbiljnih bolesnika.
Alkohol umrtvljuje nerve
Hronični alkoholičari, s druge strane, imaju vrlo sličan mehanizam oštećenja nerava kao dijabetičari. Alkohol narušava metabolizam glukoze, što vodi ka oštećenju nervnog sistema i često rezultira povišenim nivoom šećera u krvi.
- Alkohol direktno oštećuje pankreas, što dodatno narušava balans šećera i dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Osoba ne mora da bude alkoholičar, i akutno pijanstvo može da dovede do infarkta - dodaje naš sagovornik i navodi upečatljiv primer iz prakse.
- Sećam se slučaja jednog mladog čoveka od 35 godina koji je pojeo kuvanog pevca i popio dva litra rakije za noć. Pred jutro su ga doveli kod mene uz priču da se napio i da mu “nije dobro”, te da pomognem da se otrezni. Čovek nije mogao da stoji na nogama i jedva je otvarao kapke. Sestra je uradila EKG i odmah se videlo da je infarkt. Kad sam ga pitao da li ga boli, rekao je "ništa me ne boli, samo me malo guši" - prepričava dr Dimitrijević.
Bol je individualna stvar
Još jedna situacija u kojoj infarkt može da prođe nezapaženo jeste kod pacijenata koji koriste jaku terapiju za bolove u kičmi, ističe prim. dr Živan Dimitrijević. Reč je o osobama koje imaju probleme s diskus hernijom, gde im se često propisuju “teški” analgetici.
- Ovi lekovi zamaskiraju sve simptome. Pacijent možda oseća bolove u leđima i koristi medikamente koji potiskuju bol, ali u isto vreme mogu da prikriju simptome srčanog udara. To je posebno opasno - objašnjava doktor i dodaje da je osećaj bola veoma je individualna stvar.
- Većina ljudi odmah reaguje na svaki bol, ali postoji mali procenat populacije koja bol doživljava potpuno drugačije. Na primer, neki pacijenti mogu lakonski da kažu “boli me nešto, ali nije to ništa”, iako može da bude reč o infarktu.
Klasičan srčani udar, podseća, obično izaziva bol iza grudne kosti koji se širi u ruke, vrat ili čak vilicu. Međutim, simptomi mogu da budu veoma nespecifični.
- Jedan pacijent je imao samo bol u donjoj vilici, ali i osećaj gušenja. Kombinacija koja nikome na prvu loptu ne bi sugerisala infarkt - kaže on.
Srećom, u većini slučajeva, prijemne ambulante rutinski rade EKG, što omogućava brzo prepoznavanje ovakvih stanja. To je ključ u ovakvim situacijama, jer simptomi često mogu da zavaraju i pacijenta i lekara, zaključuje dr Dimitrijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Pomaže vam da utonete u san, regeneriše jetru: Travar otkriva zašto je lavanda eterična kraljica