Novu jetru u Srbiji čeka 80 ljudi, a živi donori možemo da budemo svi: Hirurg otkriva sve o ovoj vrsti transplantacije

Davaoci mogu biti živi ("living" donor), i najčešće su bliski rođaci, dok su kadaverični davaoci osobe kod kojih je nastupila moždana smrt.

Jetra našem organizmu ima preko 500 funkcija i izuzetnu sposobnost obnavljanja. Čak i kada se ukloni 70 odsto zdravog tkiva, preostalih 30 odsto može da preuzme sve vitalne funkcije. Iako obavlja ogroman broj zadataka, gubitak samo jedne ključne funkcije može ozbiljno da naruši kvalitet života pacijenta, a u nekim slučajevima i skrati njegov životni vek.

Transplantacija jetre je hirurški postupak koji podrazumeva potpuno uklanjanje obolele jetre i njenu zamenu delom zdravog organa od donora. Najčešći razlog za ovu intervenciju je ciroza, a transplantacija se izvodi kada su iscrpljeni svi drugi terapijski pristupi.

Sve je počelo od Tomasa Starcla

Doktor je imao prilike da se nedavno usavršava u Americi, u Institutu za transplantaciju Tomas Starcl, Pitsburg, Pensilvanija. Inače, Tomas Starcl je bio bio američki lekar, istraživač i stručnjak za transplantaciju organa. Izveo je prvo uspešno presađivanje jetre 1967. i često se naziva "ocem moderne transplantacije". Na prostorima bivše Jugoslavije, profesor dr Božina Radović je 1996. godine uradio prvu transplantaciju jetre na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

- Kod transplantacije jetre od živog donora najveći izazov je upravo nedostatak donora, što nije problem koji je rezervisan samo za nas, čak i u SAD-u 15-20 odsto pacijenata nikada ne dočeka transplantaciju. Kako je životni vek sve duži, u budućnosti će ovaj probem biti još izraženiji - navodi hirurg.

Dug period čekanja na transplantaciju ne samo da dovodi do smrtnog ishoda kod pojedinih pacijenata, već i značajno pogoršava zdravstveno stanje onih koji čekaju. Ipak, bazični princip koji je uveden glasi da, ukoliko je dostupan kadeverični organ, ne radi se živa transplantacija.

- Posebno je važno naglasiti da donor, osim moralne i psihološke satisfakcije, ne dobija nikakve benefite - za razliku od primaoca, koji dobija novu šansu za život, donor preuzima samo određene zdravstvene rizike - naglašava.

Ko su kanditati?

Prioritet za transplantaciju jetre određuje se na osnovu MELD skora, koji procenjuje težinu bolesti jetre i određuje redosled pacijenata na listi čekanja. Što je MELD skor viši, to je stanje pacijenta ozbiljnije i njegova pozicija na listi je bolja, odnosno ima veći prioritet za transplantaciju.

- MELD skor se izračunava pomoću specifične matematičke formule koja uključuje tri laboratorijska parametra - kreatinin, bilirubin i INR (sposobnost krvi da se zgrušava). Veći MELD skor znači veću verovatnoću smrtnog ishoda. Skala ide do vrednosti 40, a što je skor viši, to je manja šansa da pacijent preživi narednih 90 dana. Na primer, pacijent sa MELD skorom od 35 ima preko 80 odsto verovatnoće da neće preživeti taj period - objašnjava pk prof. dr Jovanović.

Oboleli koji nemaju živog donora, dakle, moraju da budu u ozbiljnom zdravstvenom stanju da bi dospeli na listu za transplantaciju jetre, dodaje.

Kako naći živog donora?

Za pacijente jetra živog donora je velika prednost, pre svega zbog kraćeg vremana čekanja i zaobilaženja listi, a statistički podaci pokazuju i da je mortalitet u tom slučaju 56 odsto niži.

- Ako neko blizak oboli, zahvat može da se obavi brzo, bez čekanja da mu zdravstveno stanje ozbiljno oslabi i da mu MELD skor poraste iznad 30. Brzina je važna i za oporavak. Pacijent koji nije dugo bio bolestan i koji nije godinama čekao transplantaciju oporaviće se znatno brže od onoga čije je telo već iscrpljeno dugim čekanjem - navodi doktor.

 - Danas ova vrsta zahvata čini samo pet odsto od ukupnog broja transplantacija jetre (ostalo su kadeverične), a razlozi za to su izuzetno kompleksna procedura koja zahteva sofisticiranu tehniku i visoko obučeni tim stručnjaka, ali i nedostatak donora, jer se pri transplantaciji uzima deo zdrave jetre od potpuno zdrave osobe, što nosi određene rizike - naglašava hirurug.

Ukupna stopa komplikacija kod donora iznosi 19,5 odsto, stopa velikih komplikacija je oko 8,8 odsto, dok je smrtnost 0,1 odsto. To znači da na hiljadu donora jedan može da premine i lekari se toga najviše plaše, dodaje pk prof. dr Jovanović.

Kako izgleda operacija?

Operacija transplantacije jetre od živog donora zahteva veoma preciznu i detaljnu pripremu. U osnovi, jetra se može podeliti na levi i desni režanj. Za decu ili mlađe osobe obično se uzima levi režanj, dok se desni režanj najčešće koristi za odrasle.

- Planiranje ove operacije je veoma pažljivo i uključuje precizno razmatranje krvnih sudova koji dovode i odvode krv iz jetre. Na osnovu toga, hirurzi odlučuju gde će tačno izvršiti rez, obično duž linije koja povezuje žučnu kesu i venu kadu. Jetra se potom pažljivo deli, pri čemu je važno da oba dela (onaj koji ide primaocu i onaj koji ostaje donoru) ostanu vitalna, što je velika razlika u odnosu na kadeverične transplantacije - pojašnjava pk prof. dr Jovanović.

Nakon operacije sledi period regeneracije, jer se jetra obnavlja i vraća na odgovarajući volumen, što može da traje od dve nedelje do tri meseca.

Gde smo tu mi?

Zanimljivo je da je u američkoj kulturi uobičajeno da deca doniraju deo svoje jetre roditeljima, recimo dvatesetogodišnjak svom ocu (65) koji ima alkoholnu cirozu jetre. Dr Jovanović takođe ističe da je reč o izuzetno skupoj operaciji koju sebi mogu da priušte samo pacijenti čije osiguranje pokriva te troškove.

Broj transplantacija se, inače, računa na milion stanovnika, što omogućava i manjim zemljama da budu visoko rangirane. U tom smislu prednjače Belgija (29), Italija (27), Hrvatska (27), Španija (26) i Portugal (25), barem kada je reč o podacima iz 2023.

- U nekim zemljama religijska ili kulturna uverenja ne dopuštaju kadaverične transplantacije, kao što je slučaj s Turskom. Zato tamo preovladavaju transplantacije od živih donora - od ukupno 1.600 zahvata 2023, više od 90 odsto su bile upravo "living" operacije - navodi.

Od oktobra 1991. godine, kada su u svetu započele transplantacije sa živog donora, do januara 2019. izvedeno je ukupno 6.826 takvih zahvata. U Evropi je tokom 2023. obavljeno 177 transplantacija od živog donora, što je najveći broj od 2016.

- Srbija se nalazi na samom dnu evropske lestvice po broju transplantacija jetre - 2023. godine obavljene su samo četiri, dok ih je 2013. bilo 17. Prema parametrima Eurotransplanta, zemlja sa oko sedam miliona stanovnika trebalo bi da ima najmanje 10 donora na milion stanovnika godišnje, što znači oko 70 donora godišnje - sugeriše pk prof. dr Jovanović.

Za kraj podsećamo da svi vi koji čitate ovaj tekst, ako ste zdravi, možete da budete donori dela jetre.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Pročitajte i kako ciroza uništava jetru - ovo su podmukli simptomi koji se najčešće otkrivaju kad bolest uzme maha.