Kardiolog otkriva najčešće uzroke hipertenzije: Nije sve u genima, ovo su glavni krivci
Hipertenzija predstavlja stanje visokog krvnog pritiska, kada izmerene vrednosti prelaze 140 mmHg za sistolni (gornji) pritisak, odnosno 90 mmHg za donji (dijastolni) pritisak. Pacijenti kardiolozima najčešće postavljaju sledeće pitanje: "Zbog čega je došlo do porasta krvnog pritiska?".
O mogućim uzrocima ovog problema razgovarali smo sa prof. dr Milojem Tomašević, kardiologom.
- U većini slučajeva ne možemo da izdvojimo samo jedan uzrok i tada govorimo o primarnoj (esencijalnoj) hipertenziji. Pacijent se ne probudi jednog jutra sa hipertenzijom, već se ona razvija postepeno, tokom nekoliko godina. Uzrok nije jedan, već kombinacija nekoliko faktora rizika koji utiču na rast krvnog pritiska.Na neke od tih činilaca ne možemo uticati, kao što je genetska sklonost ka hipertenziji. Poznato je da postojanje hipertenzije među članovima porodice povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Isto tako, rizik od hipertenzije se povećava sa starošću - objašnjava prof. dr Tomašević.
Međutim, na druge faktore rizika se može delovati, kao što su gojaznost, fizička neaktivnost, previše soli u hrani, loše životne navike, pušenje i dugotrajni stres.
- Pojedina oboljenja, kao što su bolesti bubrega, povećavaju rizik od hipertenzije. U ovom slučaju, menjanjem životnih navika i lečenjem postojećih oboljenja se smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska. Nelečen krvni pritisak dugotrajno oštećuje srce, mozak i bubrege, i može dovesti do ozbiljnih i životno-ugrožavajućih stanja poput srčanog i moždanog udara - objašnjava prof. dr Tomašević.
Problemi sa hormonima takođe mogu biti uzrok
Hormonski problemi, poput disfunkcije štitne žlezde ili problema sa nadbubrežnim žlezdama takođe mogu izazvati hipertenziju.
- Tada govorimo o poznatom uzroku visokog krvnog pritiska, odnosno o sekundarnoj hipertenziji.Štitna žlezda svojim hormonima reguliše brojne funkcije u telu i različite procese metabolizma, ali istovremeno utiče na brzinu srčanog rada i krvne sudove. Kada štitna žlezda stvara prekomernu količinu svojih hormona, pacijenti mogu imati ubrzan srčani rad uz osećaj lupanja srca, kao i povišen krvni pritisak.
Zadatak lekara je da otkrije razlog prevelikog stvaranja hormona štitne žlezde – da li u žlezdi postoje čvorići koji stvaraju hormone, da postoji neka autoimunska bolest gde imunski sistem napada sopstvenu štitnu žlezdu ili možda postoji upala ove žlezde, objapnjava profesor.
- Kada otkrije uzrok lekar savetuje terapiju koja deluje na problem štitne žlezde. Kada se normalizuju vrednosti hormona štitne žlezde, najčešće se krvni pritisak vraća u normalni opseg. Do tada će lekar po potrebi savetovati lekove za hipertenziju.
Nadbubrežna žlezda stvara hormone koji su uključeni u kontrolu krvnog pritiska.
- Oboljenja nadbubrežne žlezde koja dovode do promena u količini ovih hormona mogu dovesti do hipertenzije. I u ovom slučaju je terapija usmerena na lečenje problema sa nadbubrežnom žlezdom, nakon čega dolazi i do normalizacije krvnog pritiska. Osim probema sa štitnom i nabubrežnom žlezdom, uzroci sekundarne hipertenzije mogu biti oboljenja bubrega, urođene srčane mane, opstruktivna apnea u snu i drugi - kaže naš sagovornik.
Povezanost hipertenzije i oboljenja bubrega je izuzetno važna.
- S jedne strane, bubrezi su uključeni u kontrolu krvnog pritiska, dok sa oštećenjem bubrega ova kontrola slabi. S druge strane, hipertenzija oštećuje bubrege te oni slabije kontrolišu krvni pritisak, čime se stvara jedan zloćudan začarani krug gde hipertenzija i oboljenje bubrega jedno drugo pogoršavaju. Postoje lekovi koji istovremeno smanjuju krvni pritisak i čuvaju bubrege te se savetuju bolesnicima koji istovremeno imaju oba ova oboljenja.
Dijabetes i hipertenzija se često javljaju istovremeno
Hipertenzija i dijabetes su blisko povezani i često se javljaju istovremeno kod jedne osobe.
- Glavni razlog jeste što su nabrojani faktori rizika za hipertenziju (gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, starost i porodična sklonost) istovremeno i faktori rizika za šećernu bolest. Drugo, porast krvnog pritiska kod dijabetičara može dodatno da doprinese razvoju komplikacija šećerne bolesti. Pojedinačno gledano, i dijabetes i hipertenzija dovode do oštećenja srca, krvnih sudova i bubrega. Kada se jave istovremeno, oštećenja ovih organa brže napreduju.
Šta je porodična hiperholesterolemija?
Porodična (familijarna) hiperholesterolemija je još jedna važna karika kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, iako nije direktno povezana sa povišenim arterijskim pritiskom. Hiperholesterolemija je nasledno oboljenje gde postoje visoke vrednosti holesterola u krvi, naročito tzv. lošeg, LDL holesterola.
- Otkrivanje porodične hiperholesterolemije nije direktno povezano sa povišenim arterijskim pritiskom, iako oba stanja povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Kako se često javljaju udruženo, uobičajeno je da se u sklopu procene rizika od kardioloških oboljenja uz merenje krvnog pritiska uradi i laboratorijsko određivanje masnoća u krvi kaže prof. dr Tomašević.
Pacijentima se savetuje zdrav način života: pravilna ishrana sa manjim sadržajem masti, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola.
- I pored toga što smanjuju unos masti hranom, ovi pacijenti često i dalje imaju povišene vrednosti holesterola u krvi. Zbog toga se savetuju lekovi, na prvom mestu statini, koji smanjuju stvaranje holesterola u jetri. Ukoliko se vrednosti holesterola ne normalizuju sa primenom statina, postoji i savremena terapija koja snažnije deluje kod porodične hiperholesterolemije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li visoki nivoi holesterola mogu izazvati demenciju? Evo šta kažu najnovija istraživanja