Bole vas noge dok hodate? Dr Nenad Ilijevski otkriva sve o perifernoj arterijskoj bolesti koja može dovesti do amputacije

Na većinu faktora rizika, koji su inače jako zastupljeni kod nas, se može uticati, a jedina prava šansa da se zaustavi napredovanje periferne arterijske bolesti (PAD) jeste prevencija i rano prepoznavanje karakterističnh simptoma.

Rizik predstavlja i poremećaj metabolizma masti, ali, nažalost, mnogi ljudi koji pate od povišenog nivoa holesterola i triglicerida nisu u potpunosti svesni opasnosti. Deo krivice je i na lekarima koji savetuju da lekovi za snižavanje holesterola mogu da oštetete jetru, iako najveći broj ljudi zapravo umire zbog ateroskleroze i njenih komplikacija - bilo da se radi o šlogu, infarktu srca ili perifernoj arterijskoj bolesti, naglašava naš sagovornik.

- Stres, koji je postao sastavni deo našeg života od 90-ih, takođe utiče na porast krvnog pritiska i šećera u krvi. U trenutku stresa, ljudi često traže utehu u hrani, što dodatno pogoršava stanje. Pušenje je još jedan veliki faktor rizika, a pušače, nažalost, možete da sretnete i ispred Institita “Dedinje”, iako ovde dolaze samo oni su ozbiljno bolesni - upozorava prof. dr Ilijevski i dodaje da određenu ulogu igra i genetika.

Kada imate veliku učestalost faktora rizika, onda ćete imati i veliki broj srčanih i moždanih udara. Periferna arterijska bolest, i njena završana faza gangrena, služi samo da vam dokusuri tu statistiku, jer je ona pokazatelj koliko je neko bolestan.

- Vrlo ćete retko imati izolovanu bolest aorte i arterija za donje udove, a da su tom pacijentu bubrezi dobri, da su mu dobri pluća ili srce i da nije već imao neki šlog ili da nema teške promene na arterijama za mozak. To ne postoji - opominje naš sagovornik.

Tipičan simptom i neinvazivna dijagnostika

Navedeni faktori rizika dovode do ateroskleroze, koja je prisutna u svim arterijama u našem telu, ali nije i istog intenziteta. Kada su pogođeni donji ekstremiteti - trbušna aorta, bedrene arterije i arterije potkolenica, onda je reč o perifernoj arterijskoj bolesti.

- Simptom koji nam ukazuje da nešto nije u redu su grčevi, bolovi u podkolenicama, odnosno listovima koji se javljaju posle kraćeg ili dužeg hoda. Ne morate nijedan fakultet da završite, niti školu, da biste prepoznali bolove u nogama koji vas primoravaju da stanete. A kad stanete, ti bolovi prestaju. Za razliku od problema s kičmom, zglobovima ili mišićma (koji ne nestaju sami od sebe), problemi s cirkulacijom prestaju kad završite s kretanjem, jer se potrebe mišića za krvlju smanjuju - objašnjava doktor.

Ova tegoba, stručno nazvana intermitentna klaudikacija, je tipičan klinički znak koji govori da nešto sa dovodom krvi u donje udove nije u redu, te da bi trebalo da posetite lakara. Naročito ako imate srčane probleme ili ste imali šlog ili jednostavno znate da bolujete od ateroskleroze.

- To je trenutak kada apsolutno treba sprovesti neinvazivnu dijagnostiku ultrazvučnim aparatom, pod uslovom da dođete kod nekog ko se razume u svoj posao. Ima jedna jako dobra stvar kada je pitanju periferno arterijska okluzivna bolest, a ona se zove distanca hoda ili koliko pacijent može da hoda pre nego što ga zaboli. Kardinalna dužina je 100 metara. Sto metara i kraće zvoni na uzbunu, a 100 metara i duže daje vremena da se pacijent u redovnoj proceduri uputi na neinvazivnu dijagnostiku, kao i da se krene s medikamentoznim lečenjem i promenom životnih navika - kaže prof. dr Ilijevski.

Ove navike podrazumevaju prestanak pušenja, regulisanje pritiska, šećera, holesterola, triglicerida i “sumanuto hodanje da bi se razvila kolateralna cirkulacija”.

Ako ste se javili na vreme

Lekovi “nisu spektakularni”, ali pomažu. Dominantno se koristi acetilsalicilna kiselina, odnosno aspirin, jer deluje na trombocite i sprečava stvaranje tromba na naslagama (plakovima) u arterijama. Uz aspirin se propisuju još 2-3 leka.

- Ako pacijent, međutim, ne preduzme ništa kako bi poboljšao svoj životni stil, dok je još uvek u fazi kada može da pređe više od 100 metara bez problema, bolest će nastaviti da napreduje. Samo u retkim slučajevima neki lekovi mogu da pomognu da se smanji taloženje plaka, ali zaustavljanje same ateroskleroze je nešto što ni najbolji lekovi ne mogu da postignu - dodaje naš sagovornik.

Na operacionom stolu

Kad dođe do operacije, izvode se dominantno dve vrste. Prva je tzv. endarterektomija, odnosno čišćenje arterija, i mnogo češća bajpas operacija.

- Bajpas može da se postavi od aorte do prepona, iz prepona prema kolenima ili ispod kolena, mada su intervencije na potkolenicama mnogo manje uspešne. Kada je česma zapušena šta vredi da menjemo vodovodne cevi. Inače, najčešće promene su na aorti i bedrenim arterijama ispod bubrežnih arterija. Zbog toga se mahom izvodi aortobifemoralni bajpas - operacija u kojoj se bajpas postavlja od aorte do prepona. Ovo je jedna od najčešćih intervencija u vaskularnoj hirurgiji za lečenje periferne arterijske okluzivne bolesti - navodi doktor.

Međutim, svaki bajpas se zapuši pre ili kasnije, dodaje. Time što je urađena vaskularna procedura ne znači da je pacijent izlečen, već da je sprečen nastanak komplikacija koje odatle mogu da proizađu.

- Recimo da smo odložili nepovoljni definitivan ishod, jer bolest neće stati ako joj mi malo zamažemo oči i ako se nastavi s nezdravim navikama.

Kad dođe do komplikacija

Pojedini pacijenti dođu i do amputacije, posebno oni s dijabetesom, koji je posebno pogodan za komplikacije.

- Visoka koncentracija šećera u krvi je idealna za bakterije i infekcije samo “pojedu” nogu. Nažalost, pacijenti dolaze u fazama u kojima su razvili periferne, odmakle bakterijske nekrozivne bolesti, tako da ništa drugo ne možemo da preporučimo osim amputacije. Po pravilu je zahvaćena jedna noga i uvek se trudimo da amputacija budešto je niže moguća, dakle da se odstrane samo prsti ili pola stopala. Ipak, to se vrlo retko dešava zato što je cirkulacija jako loša. Jednostavno ne može da zraste, pa se najčešće radi nadkolena amputacija - objašnjava prof. dr Ilijevski.

Koliko je to loše govori činjenica da između 50-70 odsto ljudi umre unutar pet godina nakon nadkolene amputacije iz razloga što je periferna arterijska bolest i amputacija ekstremiteta, osim toga što je jako oštećujuća za pacijenta, u stvari pokazatelj opšteg stanja organizma.

- U vaskularnoj hirurgiji nikad ne treba gledati pojedinačno izolovan sistem, besmisleno je, jer taj pacijent ima aterosklerozu svuda. Vaskularni pacijenti su mnogo teži od, recimo, onih kojima uradite trostruki bajpas na srcu ili izdilatirate, postavite stent u srčanu arteriju i on se vraća u normalan život. Kada pacijent ima gangrenu, on se nikad neće vratiti u prethodno stanje. Kada dobijete šlog, mozak se ne regeneriše. On se može oporaviti manje ili više, ali je za porodicu i za tog pacijenta stanje definitivno. Znači, moramo delovati pre šloga, pre gangrene - apeluje.

U odnosu na nekoliko stotina pacijenata s ovom bolešću koji se godišnje operišu na Institu, deset puta više njih se prati i oni su na lekovima.

- Dolaze nam u takvim odmaklim fazama bolesti da je procenat inoperabilnih pacijenata možda i 50 odsto, mada se često trudimo da zažmurimo na jedno oko i probamo da operišemo i bezizlazne slučajeve. Najvažnija stvar je shvatiti da je ateroskleroza difuzna bolest koja je neizlečiva, dugo traje i stalno napreduje. Zahvata difuzno sve arterije u telu, ali s različitim intenzitetom, ovde više, onde manje. I samo je pitanje kada će se pokazati - poručuje prof. dr Nenada Ilijevski.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kako gojaznost utiče na kardiovaskularne bolesti? Kardiolog otkriva: "Od plaka u arterijama, preko hipertenzije do srčanog i moždanog udara"