Da li stalno i preterano razmišljate? Psiholog otkriva kako da se oslobodite zamke sopstvenih misli
Preterano razmišljanje deluje kao da nas vodi ka boljem razumevanju, ali nas u stvarnosti samo drži zarobljenima u krugu nesigurnosti.
Koliko puta ste se uhvatili kako vrtite jednu istu misao u glavi, analizirajući svaki detalj, zamišljajući svaki mogući ishod i umesto da pronađete rešenje, osećate samo sve veću iscrpljenost? Možda ste već doneli odluku, ali vas osećaj sumnje ne napušta - šta ako ste ipak pogrešili? Ili ste pred spavanje ponovo preživljavali neki razgovor iz prošlosti, razmišljajući da li ste rekli pravu stvar, dok vam se telo sve više napreže, a san nikako ne dolazi?
Preterano razmišljanje deluje kao da nas vodi ka boljem razumevanju, ali nas u stvarnosti samo drži zarobljenima u krugu nesigurnosti, kaže za naš portal psiholog i master profesor psihologije Irina Dugonjivac. Umesto da donesemo odluku i krenemo dalje, mi se vrtimo oko istih pitanja: "Da li sam rekao nešto pogrešno?", "Šta ako donesem lošu odluku?", "Šta ako sve pođe po zlu?" I što više analiziramo, to smo nesigurniji.
- Sigurno ste bar jednom bili u situaciji da satima razmišljate o nekom problemu, a onda, kada ste konačno prekinuli i uradili nešto drugo - rešenje vam se pojavilo samo od sebe. To nije slučajnost. Mozak najbolje funkcioniše kada mu damo prostora da se odmori - objašnjava naša sagovornica.
Nažalost, nije uvek toliko jednostavno, a neki ljudi su prosto skloniji preteranom razmišljanju.
- Recimo, perfekcionistiteško donose odluke, jer ih prati konstantan strah od greške. Anksiozne osobe unapred zamišljaju sve negativne ishode i pripremaju se za njih, misleći da će ih to zaštititi. Empatične osobe previše analiziraju tuđe reči i postupke, pokušavajući da shvate da li su nekoga nenamerno povredile. Samokritični pojedinci neprestano preispituju svaki svoj potez, ubeđeni da su mogli bolje. Ako prepoznajete sebe u ovome, znajte da niste sami - mnogi ljudi svakodnevno vode borbu sa sopstvenim mislima - sugeriše psiholog.
Kako prekinuti ovaj obrazac?
Jedan od prvih koraka je da prepoznate trenutak kada ste upali u vrtlog preteranog razmišljanja. Kada primetite da vrtite jednu misao iznova i iznova, zapitajte se:
- Da li mogu da kontrolišem ovu situaciju?
Da li mi ovo razmišljanje pomaže ili mi samo stvara još veću anksioznost?
Šta bih rekao bliskoj osobi koja se suočava sa istim problemom?
- Još jedna korisna tehnika je postavljanje vremenskog ograničenja za razmišljanje. Umesto da dopustite mislima da vas okupiraju ceo dan, odredite sebi 15 minuta kada ćete se posvetiti analiziranju problema. Nakon toga, preusmerite pažnju na nešto drugo - prošetajte, pročitajte nešto, uključite se u razgovor - savetuje Irina.
Zapisivanje misli može da bude odličan način da ih oslobodite iz uma. Kada ih stavite na papir, one često izgube svoju moć - odjednom vidite da su neke brige iracionalne, druge manje važne nego što su delovale u vašoj glavi, ali i osvestite da ih nema beskonačno mnogo, već svega par koje iznova vrtite u krug.
- Fokusiranje na sadašnji trenutak je još jedan moćan alat. Tehnika 5-4-3-2-1 može da vam pomogne da prekinete misaoni vrtlog: prepoznajte pet stvari koje vidite, četiri koje možete dodirnuti, tri zvuka koja čujete, dva mirisa i jedan ukus koji osećate. Ova vežba vraća um u realnost i sprečava ga da luta u beskonačnim analizama - sugeriše naša sagovornica.
Takođe, fizička aktivnost može da bude izuzetno korisna. Kada previše razmišljamo, energija se nagomilava u telu i potrebno je osloboditi je. Ne morate ići u teretanu - čak i brza šetnja može da pomogne da se osećate bolje.
Kada je vreme za pomoć?
Međutim, ponekad preterano razmišljanje može toliko da naruši kvalitet života da postaje teret koji sami ne možemo da nosimo.
- Ako osećate da vas misli sputavaju, da utiču na san, međuljudske odnose i svakodnevno funkcionisanje, možda je vreme da potražite pomoć. Razgovor sa psihologom može da bude izuzetno koristan, jer pomaže da prepoznate obrasce koji vas drže "zarobljenima" i naučite kako da upravljate njima - naglašava psiholog i poručuje:
- Na kraju, važno je zapamtiti da su misli samo misli - ne moramo im uvek verovati i ne moramo ih uvek pratiti. Život se dešava ovde sada, a ako previše vremena provodimo u sopstvenoj glavi, propuštamo divne trenutke koji su pred nama.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Čajna mešavina protiv anksioznosti: Čuveni travar otkriva biljke za dobro raspoloženje