Kako odložiti neumitno propadanje zglobova? Reumatolog otkriva 4 proverena načina

Artroze nastaju kao posledica propadanja hrskavice koja prekriva zglobne površine kostiju. Ove promene najčešće pogađaju kolena, kukove i sitne zglobove šaka, a faktori rizika uključuju genetiku, starost i pol - žene starije od 80 godina imaju čak 70 odsto šansi da razviju ovo stanje. Iako ove promene ne možemo da izlečimo, postoje načini da se njihov napredak uspori, kao i da se smanji osećaj bola i ukočenosti, kaže za naš portal doc. dr Mirjana Zlatković-Švenda, šef Odeljenja za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za reumatologiju u Beogradu i ovogodišnji finalista najprestižnije regionalne nagrade u medicini "International Medis Awards for Medical Research", u javnosti poznatije i kao "medicinski oskar".

- Kod nas često dolaze stariji ljudi koji su navikli na smanjenu fizičku aktivnost, što je verovatno posledica kovida i restriktivnih mera tokom kojih su morali da ostanu kod kuće. Osim toga, s godinama se prirodno manje kreću, što dodatno doprinosi razvoju artroze, jer nedovoljna fizička aktivnost i smanjena upotreba zglobova ubrzava njihovo propadanje - upozorava naša sagovornica.

Simptomi koji otkrivaju artrozu i lečenje

Za razliku od zapaljenskih reumatskih bolesti - artritisa, kod kojih (uz bol) dolazi do dugotrajnog oticanja pojedinih zglobova, ovde nema otoka, već se stvara hipertrofija kosti.

- Kad zglob pipnete, on je zadebljao. Znači zglob nije mekan, otečen, već je ta promena tvrda i rezultat zadebljanja kosti. Uz bol i ograničenu pokretljivost, prisutna je i jutarnja ukočenost koja traje do pola sata - navodi reumatolog.

Specifični lekovi za artrozu ne postoje. Međutim, dostupni su preparati koji sadrže glukozamin sulfat i hijaluronsku kiselinu, sastojke same hrskavice. Takođe, postoje i preparati koji sadrže kolagen.

- Oni se mogu uzimati duži niz godina i mogu donekle da uspore napredovanje artroze, ali ne mogu da isprave već nastale degenerativne promene. Lečenje se uglavnom zasniva na fizikalnoj terapiji, a artrozu je bolje posmatrati kao stanje, a ne kao klasičnu bolest ili patologiju.

Šta možete da preduzmete?

Degenerativne reumatske bolesti se mogu preduprediti smanjenjem težine pre svega, kao i redovnom fizičkom aktivnošću, odnosno aktiviranjem zglobova.

- Održavanje snage mišića dva do tri puta nedeljno je ključno kako bi se deo opterećenja prebacio na mišiće, umesto da glavni teret nose zglobovi kukova i kolena. Takođe, jačanje mišića kičmenog stuba može da pomogne kod degenerativnih oboljenja kičme. Ukoliko je pacijent previše gojazan savetuju se aktivnosti koje podrazumevaju poštedu zglobova, kao što su vožnja biciklom, plivanje i slično - sugeriše doktorka.

Zdrava i uravnotežena ishrana za ove pacijente podrazumeva manje šećera, masti i soli, a daleko više voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda. Meso i ribu bi trebalo jesti u umerenim količinama i rasporediti ih u toku nedelje. 

- Primećeno je da onima koji prerano napuštaju radno mesto i izoluju se, nije ništa bolje u poređenju s onima koji ostaju radno aktivni. Naprotiv, radna aktivnost može samo da im koristi, pod uslovom da se pridržavaju preporuka reumatologa. Dakle, savetuje se da budu radno aktivni u meri u kojoj to mogu, u skladu sa svojim mogućnostima - poručuje dr Mirjana Zlatković-Švenda.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kako prepoznati osteoartrozu kuka koju u Srbiji ima svaka 10. osoba starija od 55 godina? Reumatolog otkriva da li je operacija jedino rešenje