Slušaj vest

Dok razvojna disfazija usporava usvajanje jezika, autizam utiče i na način na koji dete komunicira i uspostavlja odnose s drugima. Kako prepoznati razliku i kada potražiti stručno mišljenje za naš portal, povodom Svetskog dana autizma, objašnjava Marijana Mirković, master logoped.

- Disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume, struktuira i izrazi jezička misao. Ispoljava se u vidu poremećaja jezičkog izražavanja i razumevanja. Praćena je nemogućnošću izgovora velikog broja glasova, nepravilnoj upotrebi gramatičkih oblika (agramatizam), nesposobnošću verbalnog izražavanja i teškoćama u pamćenju reči. Sposobnost za govor kod ove dece je ispod očekivanog nivoa za njihov mentalni i hronološki uzrast - navodi Marijana Mirković.

Pokrenimo pozitivne promene

Svetski dan osoba sa autizmom obeležva se 2. aprila, a ove godine pod sloganom "Unapređenje neurodiverziteta i ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN)", kojim se naglašava ukrštanje između neurodiverziteta i globalnih napora za održivost i pokazuje kako inkluzivne politike i prakse mogu da pokrenu pozitivne promene za pojedince sa autizmom širom sveta, saopštile su UN.

Neki simptomi kod autizma i disfazije se prožimaju. Razlika je u tome što deca koja kasne u progovaranju imaju normalan socijalni kontakt, razumeju namere i osećanja drugih ljudi, a igra im je funkcionalna i kreativna, naglašava naša sagovornica.

Učestalost autizma raste

Autizam je neurorazvojni poremećaj prisutan od rođenja, koji utiče na socijalne interakcije, komunikaciju i obrasce ponašanja. Spada u spektar stanja sa širokim rasponom individualnih karakteristika, a češće se dijagnostikuje kod dečaka nego kod devojčica. Učestalost autizma raste - dok je pre 30 godina pogađao jedno od 1.000 dece, danas se procenjuje da je prisutan kod jedno od 36. Ipak, stručnjaci još uvek nisu usaglašeni da li je reč o stvarnom porastu ili boljoj dijagnostici.

- Odsustvo govora kompenzuju gestovima, obično imaju pokazni gest. Interesovanja su im raznovrsna, vole da se igraju sa drugom decom. Nemaju neobične, stereotipne obrasce ponašanja (pucketanje prstima, "lepršanje rukama"). Imaju produžen kontakt pogledom, normalne emocionalne reakcije i lako stupaju u društvene kontakte - sugeriše logoped.

deca shutterstock_717259231.jpg
Deca koja kasne u progovaranju lako stupaju u društvene kontakte Foto: Shutterstock

S druge strane, deca sa autizmom imaju oštećene socijalne relacije i neverbalnu komunikaciju, odnosno ne koriste gestove ni mimiku, a nakon kašnjenja u progovaranju, mogu da imaju faze dugog ćutanja.

- Jezik upotrebljavaju stereotipno i repetitivno. U govoru intenzivnije ponavljaju tuđe reči ili fraze (eholalije) i koriste sopstvene, neuobičajene izraze ili reči bez jasnog značenja (metalalije). Intonacija govornog iskaza je izmenjena. Njihova igra je usamljena, bez interakcije s drugom decom. neobična, izostaje imaginacija. Ispoljavaju ograničene, repetitivne i stereotipne obrasce ponašanja, aktivnosti i interesovanja. Mogu da imaju povišenu ili sniženu osetljivost na stimuluse iz okoline (vizuelne, zvučne, taktilne). Često imaju poremećen ritam spavanja, izbirljivost u ishrani i snižen osećaj za bol - objašnjava naša sagovornica.

Značaj ranog otkrivanja

Rani znaci autizma mogu se primetiti još od rođenja i uglavnom se odnose na komunikaciju i socijalizaciju, dodaje logoped. Dete ostvaruje kratak kontakt očima, ne odaziva se na ime, retko se smeje ili deluje bez emocija. Ne pokazuje interesovanje za govor, kasni u progovaranju i ne koristi gestove poput mahanja ili pokazivanja. Ne uključuje se u interaktivne igre, ne deli interesovanja s drugima i često je okupirano sopstvenim neobičnim interesovanjima.

autizam-rad-sa-defektologom-shutterstock-1200155323.jpg
Rani tretman olakšava brže i nesmetano napredovanje Foto: Shutterstock

- Ovi rani znaci ne pojavljuju se kod sve dece u isto vreme. Smatra se da više od 80 odsto dece ispoljava neke znake autizma još u prvoj godini života, a kod neke nakon perioda urednog razvoja dolazi do regresije, odnosno gubitka ranije stečenih sposobnosti, što se obično dešava krajem druge godine - sugeriše Marijana Mirković i dodaje da je poruka roditeljima da što ranije obrate maksimalnu pažnju na početne manifestacije i potraže pomoć stručnjaka.

- Svaka i najmanja promena u ponašanju bebe, za roditelje mora da bude alarm za intervenciju. Naravno, nisu sve promene autizam. Što ranije zapazimo neuobičajene reakcije deteta i uključimo ga u tretman, to ćemo mu više olakšati brže i nesmetano napredovanje. Nauka je dokazala da jedna trećina dece sa autizmom ima visoku inteligenciju, što je baza za bolji ishod tretmana - poručuje logoped.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

5 mogućih znakova autizma kod odraslih: Stručnjak napominje da ova dijagnoza nije povezana samo da periodom detinjstva